Završna reč

82

Rea
Rossi

- osamnaest dana kasnije -

Život nekada zaista ume da bude divan ali u to sam se uverila tek posle sto i jednog pada koji sam doživela za manje od godinu dana.
U momentima, ne mogu lagati, želela sam da odustanem od svega i da odem negde daleko da se psihički zalečim. Od posla do porodice sve me je gušilo, a problemi su samo navirali. Moje veze, pobačaj, Liamov slučaj, Hanin bivši dečko i iznenadna trudnoća, moje umalo venčanje i sve ostalo se toliko nakupilo da sam imala osećaj da ću eksplodirati. Kljucali su me sa svih strana problemi, a ja sam ipak išla s osmehom na licu i nisam dozvoljavala da vide koliko se slamam. Onda, sve je krenulo nabolje i u prvi mah sam se uplašila. Mislila sam da sanjam i da će mi već sutra iskrsnuti neka teška problemčina. Ali kako su dani prolazili shvatila sam da su se tmurni oblaci sklonili i da je sada samo sunce prisutno. Reljina i moja veza, prosidba, a sada i venčanje su oporavili sve moje rane i napokon mogu da kažem da sam srećna jer to i jesam.
Danas je moj najsrećniji dan u životu. Udala sam se za čoveka koji je bio uz mene kada niko nije. Udala sam se za čoveka koji je moje sve.
Mnogima se nije svidelo što sam na svoje prezime dodala Reljino ali jačina žene se u tome ogleda, kao i ljubav muža prema ženi.
Ja sam od danas Rea Rossi Moor, jaka žena sa još dva jača prezimena. Dok se moj suprug, ja i naših pet stotina zvanica veselimo u sali koju smo iznajmili za ovaj neverovatan događaj napolju pršti vatromet.
Ovaj petnaesti jun je moj novi praznik. Dan kada je Relja, teški protivnik brakova, meni, pred svima u crkvi, a kasnije i pred matičarem, rekao DA će biti upisan crvenim slovom u kalendar.
"Znaš li šta ja čekam?"
Matea iskoči ispred mene s dva šampanjca.
"Šta?"
Pitam je kroz osmeh dok uzimam jednu čašu.
"Da uzmeš mikrofon i kao na onim venčanjima što smo čitale kažeš da si trudna. Želim da vidim Reljinu zabezeknutu facu!"
Zaskičala mi je na uvo, a ja sam se nasmejala i odmahnula glavom.
"Nemoj da čekaš, od toga nema ništa."
"I dalje se čuvaš za prvi bračnu noć?"
Raširila je oči, a ja sam slegnula ramenima.
"Možda."
Namignula sam joj te sam otpila gutljaj šampanjca dok sam se okretala i išla ka ostalim gostima na podijumu.
"Mislio sam da ću ostariti, a da se ti nećeš udati."
Stala sam u krug gde su se moja braća okupila i odmah su krenuli da me zezaju.
"Renato, ja ću praunuke dobiti dok ti fakultet završiš."
Namignula sam mu, a Vuk ga je udario po ramenu dok se smejao.
"Nećemo da se vređamo sekana."
Kao uvređeno je rekao.
"Gde su Hana i Filiberto?"
Upitam Dominika koji pijucka viski.
"Otišli su do sobe da ga nahrani."
"Duša moja, treba da spava kasno je."
Uzela sam mu iz ruke viski u nameri da ga popijem al mi ga je nečija ruka uzela.
Okrenula sam glavu te sam pogledala iza sebe i videla Relju kako mi se smeška.
"Zaista ne bih pijanu da te vodim kući."
Vratio je Dominiku čašu, a ja sam ga smrknuto pogledala.
"Jedno piće mi ništa neće uraditi."
Pokazao je očima ka mojoj praznoj čaši od šampanjca te sam je ja brzo gurnula Renatu u ruke.
"Nema."
Protresla sam ruke dok sam se smejala, a on me je za iste uhvatio te me je odvukao na podijum stavivši ih sebi iza vrata.
Svoje je položio na dno mojih leđa lagano me privlačeći ka sebi.
"Želim što pre svi da odu."
Tiho mi je rekao na uvo dok smo oboje sklapali oči.
"Nemoj da si tako bezobrazan. Oni su naši gosti."
"Jesu ali ja želim svoju ženu da prenesem preko praga nove kuće i da uživam u njoj."
Još više me je primakao, a ja sam spustila ruke na njegove grudi te sam ga pogledala.
"Uživaćeš čitav život u njoj, al danas se strpi i ispoštuj goste."
Poljubila sam ga lagano, a on mi je zarežao u ustima kada smo očuli Entonievo dozivanje iza nas.
"Ja izgleda ne mogu na miru ni da poljubim svoju ženu."
Gunđao je dok se okretao.
"Relja, možeš li da izađeš na kratko, neko želi da te...Pozdravi?"
Entoni je bio i zbunjen i ljut u isto vreme i to mi nekako nije mirisalo na dobro.
"Mogu."
Relja je pošao za njim, a ja sam uočila mamu nedaleko od nas te sam krenula ka njoj. Ona sigurno zna šta se dešava jer njoj ne može ni mušica da promakne.
"Ko želi da pozdravi Relju?"
Brzo sam je upitala.
"Rea smiri se. Usput lepa ti je haljina, skinula si venčanicu?"
"Jesam, nisam mogla da igram u njoj, a sada mi reci."
"Mia je došla."
Tiho je rekla, a ja sam raširila oči.
"Mia? Reljina majka?"
Umalo sam se razdrala, a mama je klimnula glavom te me je stišala.
"Šta ona radi ovde? Na našem venčanju?!"
Besnela sam.
"Želi da pa upozna Relju."
"On ne može tamo sam da bude, idem."
Jaoj zgromiću je pokušali nešto.
Malo sam trčala, a malo sam išla normalno jer su me gosti gledali kao da sam pala s marsa.
Kako sam izašla iz sale uočila sam Entonia i Relju, al od njihovih tela nisam videla ženu.
"Relja?"
Tiho sam ga pozvala, a on se odmah okrenuo.
Visoka išatirana brineta je stajala ispred njih dvojice te me je iznenađeno pogledala.
"Je l sve u redu?"
Prišla sam mu kulirajući zmijetinu od njegove majke.
Znam koliko je patio što nije odrastao sa njom i znam koliko je sve to uticalo na njega i na njegove odluke zato je mrzim iz dna duše.
"Jeste."
Klimnuo je glavom te me je jednom rukom uhvatio oko struka primakavši me sebi. Potrebna sam mu i to jako dobro osećam.
"Nećeš nas upoznati?"
Pokvareno je upitala, a on je izdahnuo.
"Pa i ne baš."
Hladno je odgovorio, a ona se iznenadila. Ja ćutim i polako likujem.
"Mia, Reljina majka."
Pružila mi je ruku vidno ignorišući ovu dvojicu.
"Mislim da zakonski nemaš pravo na tu titulu."
Namignula sam joj kroz osmeh, a ona je podigla obrve. Volim što moju svekrvu svi mrze, pa mogu i ja otvoreno. Sklonila je ruku te je odmahnula glavom.
Relja me je pomazio po struku te se jedva primetno osmehnuo.
"Relja, ja znam šta sam sve uradila i kako sam se ponela ali tražim tvoj oproštaj i nadam se da možeš da mi ga daš."
"Oprošteno ti je."
Brzo je rekao.
"Iskreno."
Dodala je.
"Iskreno te molim da nam se skloniš sa očiju i vratiš odakle si došla."
Dodao je i on. To je moj muž bre.
"Relja ja znam da nisam bila majka za primer."
"Ti uopšte nisi bila majka."
Presekao ju je.
"Znam i jako mi je žao zbog toga. Želim da se iskupim i da počnemo ispočetka."
Gledala ga je nekako tužno, a ja sam podigla glavu i naslonila usne na Reljino uho i tiho prošaputala.
"Smem li ja?"
"Slobodno."
Klimnuo je glavom te sam se okrenula ka Mii.
"Posle trideset godina ti dolaziš i tražiš oproštaj s željom da se iskupiš?"
Podigla sam obrvu, a ona je izdahnula. Trudi se da me ne napadne pred sinom.
"Znam kako zvuči..."
"Vidim ja da ti sve odlično znaš ali očigledno ne znaš da uzalud trošiš vreme."
Zatreptala sam fino okicama, a ona je svoju pažnju preusmerila ka Relji.
"Mogu li da porazgovaram sa tobom, nasamo."
"Ne. Sve što imaš da kažeš možeš slobodno da kažeš i pred mojom suprugom."
Ja ovog čoveka iz dana u dan sve više volim.
"Rea, pamtim te kao slatko dete...Nisam znala da si se ovoliko promenila."
"A ja nisam znala da si ostala bez svojih sponzora dok nisi došla da se upoznaš sa muškarcem koga si rodila baš sada posle toliko godina."
Ona je povredila čoveka kog volim, a ja takvim osobama neću da ćutim.
"Imam pravo da upoznam svog sina."
Busala se.
"On nije tvoj sin i ti to dobro znaš."
Entoni se ubacio, te smo svo troje usmerili pažnju ka njemu.
"Ja sam ga rodila!"
Viknula je.
"Ali je starateljstvo nad mojim sinom preuzela moja majka koja ga je odgojila i od njega napravila čoveka."
Besno al kontrolisano joj je uzvratio.
"Relja, ja samo želim da napokon budemo porodica."
Dodala je tužno.
"Ja već imam svoju porodicu, a ti verujem da imaš svoju."
"Nemam."
Tiho je dodala.
"Pa sigurno da nemaš jer tvoje telo je kao dobrotvorna ustanova, svi su ga iskoristili al niko nije hteo da ostane uz njega."
Nehajno sam se osmehnula, a Relja se suzdržavao da ne prasne u smeh.
"Bezobrazna si, jako."
Presekla me je pogledom.
"Smiri doživljaj i jezik."
Relja joj je zapretio, a ona je ustuknula.
"Molim te, želim da razgovaramo. Želim sve da isprsvim i sve ću uraditi što kažeš samo mi daj šansu."
Deluje mi iskreno al ne znam, folirant je ona teški.
"Uradićeš sve što želim?"
Relja ju je upitao, blago, a ja sam se uplašila da će ga emocije savladati.
"Sve."
Bila je presrećna.
"Onda ćeš se okrenuti i otići iz naših života baš kao što si pre trideset i dve godine. Odmah."
Hladno je rekao, a ja sam odahnula.
"Relja nisam bila tu, istina je, ali ti ništa nažao nisam uradila da me teraš."
Koprcala se.
Krenuo je ka njoj, a ja sam ga pustila udaljavajući se do Entonia.
"Uradila si mom ocu, a ja to ne praštam. Zbog tebe je petnaest godina bio razdvojen od žene koju je voleo. Zbog tvojih spletki i lažnih informacija on je patio kao i Klara. Uništila si ga i ponovo nestala. Pošto ti od ruke ide to nestajanje voleo bih da se latiš tog posla i nestaneš iz naših života jer u njih nisi dobrodošla."
Bio je besan, a ona manja od makovog zrna.
"Lep si sine. Izrastao si u pravog, poštenog muškarca. Iako nisam bila tu uz tebe pratila sam tvoja dostignuća u vestima i novinama. Ponosna sam što si uspešan čovek s uspešnom karijerom. Sudija? Impresivno. Ti si deo moje duše i uvek ću te voleti iako budem daleko od tebe. Želim ti svu sreću u životu, kao i tebi Rea. Budite srećni i čestitam na svadbi. Ako ikada odlučiš da me potražiš pozovi me, broj mi je ostao ne promenjen. I hvala ti što si mene izabrao da te rodim i izvini za svaku suzu koju si zbog mene prolio i za svaki ožiljak koji sam ti nanela. Volim te više od svega."
Plakala je i pričala, a mene je nešto žacnulo. Delovala je toliko iskreno da je meni malo falilo da joj oprostim.
"Da nije bilo tvojih spletki nikada ne bih upoznao Reu i hvala ti na tome. To je jedino dobro delo koje si za mene učinila, al' nažalost na koban način. Zbog Mia."
Relja joj je mirno rekao ma nisu ga ni žacnule njene suze. Uhvatio me je za ruku te me je pogledao.
"Draga, idemo li da sečemo tortu?"
Uz osmeh me je upitao, a ja sam klimnula glavom.
"Naravno."
Bez pozdrava i osvrtanja sam išla za njim dok su mi Miine reči i dalje bubnjale u glavi.
Dal je bila iskrena? To bih volela da znam.
"Ako želiš da..."
Započela sam al' me je kratkim poljupcem prekinuo.
"Samo je zaboravi i ja ću."
Izdahnula sam te sam klimnula glavom.
"Znaš li da smo sekli tortu?"
Nasmejala sam se.
"Znam, trebao mi je izgovor da je više ne gledam."
"Volim te."
Rekla sam dok sam nežno prepletala prste sa njegovim.
"I ja tebe živote."
Poljubio mi je ruku, a ja sam se osmehnula.
Za ovog čoveka bih bosa po vatri hodala, kunem vam se.