Djevojka koja je odrasla na selu i čije su navike učenje i pomoć roditeljima u slobodno vrijeme. Kao učenik generacije, dobije stipendiju te zajedno sa svojom najboljom drugaricom odlazi u grad kako bi studirala. Selidba i život u gradu su promjene...
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
Novi dan. Novi početak. Natjerati ću sebe da zaboravim sve što se dogodilo jučer..neka bude da ničega nije bilo. Broj mu nisam odblokirala pa me nije mogao ni kontaktirati u slučaju da je htio. Potisnuti ću sve u mislima i na takav način zaboraviti, njega i sve vezano za njega.
Prvi put sam noćila sama i bilo mi je neprijatno, ali Rafael mi je pravio društvo preko video poziva. Pokušavajući mi atmosferu pretvoriti u što opušteniju. Išlo mu je donekle, ali imala sam problem kada se god nešto čulo vani, trzala sam se i gledala je li mi netko ušao u stan. Nikoga nije bilo osim straha.
Uspjela sam zaspati pa je jutro došlo brže nego što sam ga očekivala. Raširim ruke širom čim ustanem iz kreveta, a usta mi se širom rašire. Izgleda da se nisam naspavala. Telefon mi zazvoni pa pogledam u ekran i vidim Rafael. Javim se.
"Dobro jutro."
Još jednom zijevnem.
"Ne moram ni pitati jesi se naspavala. Shvatiti ću da nisi."
Nasmiješim mu se u slušalicu.
"Dobro ćeš shvatiti. A ti? Jesi se naspavao?"
"Nisam ni spavao."
Sada sam njegov kikot čula.
"Misliš li danas funkcionirati?"
"Potruditi ću se."
"Zakasniti ću ako se ne počnem spremati."
Izgovorim.
"Hoćeš li s tim da mi kažeš kako ti smetam?"
"Sada bih te udarila da si mi bliže."
Njegov smijeh odjekne kroz slušalicu.
"Čujemo se kasnije ljepotice, a vidimo večeras."
"Važi, Rafinjo."
Rafinjo? Kada prekinem poziv, nasmijem se glasno. Stvarno mu nisam mogla smisliti bolji nadimak? Rafinjo? Dobro, nije loše koliko može biti.
■ VEČER ■
Predavanja su bila dobra, ali čudna. Nema Inge i mnogo mi nedostaje. Čak se nismo nikako ni čule, a činjenica da je opominjem nekoliko puta da treba slušati predavanja. Počela mi je nedostajati.
Bila sam spremna za prvi izlazak s Rafaelom, a nje nije bilo da mi kaže šta trebam popraviti, a šta uraditi posve drugačije. Pogledam se u ogledalo i vidim da sam obukla majicu koja ima malu i neprimijetnu mrlju na sebi. Odem do ormara po novu majicu i izvadim opet bijelu, samo čistu.
