Ogrlica sjećanja

12. Paolo naizlazi na nepoznanice tokom pregleda Lucije

Toga popodneva na imanju San Carlos:

Paolo je pregledao Luciju u njenoj sobi i rekao joj je: Trudna nisi što sam već i pretpostavio, ali nevina više nisi, ali nešto mi je tu čudno... Lucia se prepala, te ga pitala: Kako si to pretpostavio?... Paolo je bio u svojoj doktorskoj kuti i brisao si ruke o ručnik, te rekao: Jer trudnice sjaje od prvog trenutka, idem to reći budućem zaručniku i našem ocu... Paolo je krenuo prema vratima, ali ga je Lucia zaustavila riječima: Molim te, nemoj... Paolo se vratio k Luciji i rekao: Daj mi jedan dobar razlog zašto im ne bih rekao da nisi trudna?, zaslužuju znati da nisi trudna... Lucia je počela plakati i rekla mu: Imala sam spontani pobačaj prije dva tjedna, vjerovatno je to ono što ti je čudno, preforsila sam se i eto... Paolo: Tko ti je napravio, da se tako izrazim, čišćenje mrtvog fetusa?... Lucia(kroz suze): Neka primalja, ne znam kako se zvala... Paolo: A ja sam ti nitko i ništa, pobogu brat sam ti, mogla si mi reći da nije dobro... Lucia: Kao prvo, nisi bio tada tu, bio si u selu, a kao drugo, prekjučer si rekao da me nećeš ni pregledati ni da te molim na koljenima, a što sada radiš?... Paolo: Ni meni nije drago što te moram pregledavati, ali čula si oca da mi najviše meni vjeruje koji sam se pokazao najbolji u svom poslu, pa sad me ispričaj, idem im reći... Paolo je bio već kod vrata, kada je čuo Luciju kako govori(kroz suze): Reci mi samo jedno, mogu li imati djecu nakon ovoga strašnog čina?... Paolo se okrenuo i rekao: Naravno da možeš... Kada je napokon izašao iz sobe, Paolo joj naravno nije vjerovao ni riječ, niti tim lažnim suzama koje su tekle iz nje, ali već su ga gledali Octavio i Pedro, te im je odlučio prešutiti istinu, dok je on sam ne sazna, prišao im je i rekao: Lucia je izgubila nevinost, bila je trudna i nije ni znala da je imala spontani pobačaj, sada je u suzama, budi u nju, Pedro, sada si joj potreban više nego ikad... Pedro je ušao u sobu, te je Octavio rekao Paolu: Bravo sine, najbolji si u svom poslu, mogu li i ja ući?... Paolo: Oče, hvala Vam, što se tiče Lucije, bolje da ih ostavimo same, idite Vi majci, a ja idem malo do konja... Paolo i Octavio su se razišli svaki na svoju stranu... A kada je Pedro ušao u sobu i za sobom zatvorio vrata, rekao je Luciji: Ti mene više o ničemu ne obaviještavaš, ženo Božja... Lucia je brisala svoje lažne suze, te govorila: O čemu te trebam obavijestim?, pa ja sam mozak cijele ove situacije... Pedro: Možda da si me obavijestila što ćeš reći dragome ti bratu, on meni sada govori da si imala spontani pobačaj i da si bila trudna... Lucia: Pedro, to je jedna velika laž od moje strane, niti sam bila trudna, niti sam imala spontani pobačaj, vidio je da sam izgubila nevinost, on misli da sam je s tobom izgubila, a jutros sam rekla da sam trudna, ali embrij nije vidio, pa morala sam mu nešto reći... Pedro: Što tvoj mozak hoće?... Lucia: Hoću ono što će doći brzo, udajom za tebe, ja i ti postajemo knez i kneginja, a onda uskoro, vrlo skoro, grof i grofica... Lucia je sada sretno udahnula i rekla: Jedva čekam...

Kada je pala noć,

Anibal i Zeus su već bili u Columbiji, stali su u gradu Maicao i potražili prenoćište za tu noć...

Prenoćište im je dao jedan starac po imenu Tadeo, pošto Anibal nije htio napuštati svoga plašljivog Zeusa, starac im je ponudio svoju toplu štalu i Anibal je pristao... Sada je sjahao sa konja i išao uz Zeusa, ne oslanjajući se baš na lijevu nogu koja ga je sada podosta boljela, trudio se svu svoju težinu prebaciti na desnu nogu, što mu baš i nije uspjevalo... Tadeo ih je vodio u štalu, ali je primjetio da Anibal šepa na lijevu nogu, te ga je pitao: Gospodine, hoćete li da vam sutra ujutro pozovem doktora da vam tu nogu pregleda, što se uopće dogodilo?... Anibal: Zeus se preplašio štakora na putu ovamo pa me zbacio sa sebe, ali sve je u redu, dobri čovječe, sutra rano ujutro nastavljamo put prema Panami, valjda i tamo ima neki doktor... Ušli su u štalu, te je Tadeo rekao: Želim vam laku noć i Zeus može jesti slame koliko god želi... Anibal: I vama laku noć, dobri čovječe... Anibal je sada skinuo vrećicu sa Zeusovih leđa i uzeo si iz nje večeru koja se sastojala od tri banane i boce vode... A Zeus je uživao brsteći slamu koja je bila u štali... Anibal se bacio na slamu i počeo jesti svoju večeru... Kada su se obojica dobro najela, Anibal je legao na mekanu slamu i zaspao, a isto je učinio i Zeus, legao je pored njega i zaspao...