Anđele, vrati se

Part 5

 „ Sigurno znate zašto ste tu. Tu ste jer ste prekršili zakon o pomaganju Pobunjenicima. Oni su s razlogom izolirani iz društva, ne želite li i valjda tako postati?“ upitao nas je policajac, kojem ovo sigurno nije ovakav razgovor.            „ Ne…“ rekli smo u jedan glas te se pogledali. Taj dečko je odmah okrenuo glavu, neželeći me dugo gledati u oči. Bio je malo čudan, stalno je gledao ispred sebe ili u pod.

 „ Sigurno da ne želite. Zbog toga sam ja tu da vas upozorim.“ Pričao je policajac naredna 2 sata, kao što sam i mislila. Većinu sam ga slušala jer sam imala osjećaj da mi je to dužnost, ali misli i pogled su mi letjeli dečku na drugom kraju prostorije. Što je napravio? Zašto je tu? Pitanja su se rojila u mojoj glavi. Nakon završenog ˝predavanja o dobrom ponašanju˝ policija nas je pustila kući uz opomenu. Kad sam izašla iz stanice, ugledala sam onog dečka i potrčala za njim. Sustigla sam ga i pozdravila. On nije odgovorio ništa.

„ Daj, ako me ne želiš pozdraviti onda mi bar reci svoje ime.“ ljubazno sam ga zamolila.

„ Zašto ti je toliko stalo do mog imena. Pusti me na miru!“ mrzovoljno je odvratio. Malo sam se smela, ali sam mu ipak odgovorila.

 „ Čuj, zbog nečeg si bio tamo i ne mislim te ispitivati o tome, ali bar mi reci svoje ime.“ Bila sam uporna.

 „ Ti baš ne misliš odustati, zar ne?“

 „ Ne!“ odlučno sam odgovorila. Ima nešto posebno u tom dečku, nešto što me privlači.

„ U redu, zovem se Tony i to je sve što trebaš znati o meni.“ Ok, mali napredak. Znam mu ime.

 „ A gdje živiš? Možda bi mogli otići na neko piće?“ uljudno sam ga zamolila. Nešto me tjeralo da ga upoznam.

 „ To nije važno i ovo je vjerojatno jedini put u tvom životu da ćeš me vidjeti. Zato ti savjetujem da me zaboraviš.“ Rekao je hladno te otišao. Zašto je bio takav prema meni? Nije mi ništa jasno. Kao što je rekao bolje da ga zaboravim,ali imala sam osjećaj da ću ga još viđati.

„ Što ti je bilo pa si išla pomagati tom skitnici, štakoru!“ mama je bila bijesna i derala se na mene čim sam ušla u kuću.

„ dođem kući i saznam da si 3 sata bila na policiji i da imaš opomenu.“ Nikad ju prije nisam vidjela ovakvu.

„ Samo sam mu htjela pomoći. Izgledao je jadno i bespomoćno. Naravno da sam se smilovala i pomogla mu.“ Odgovorila sam što sam mirnije mogla. Uto je doletio šamar. Mama me je udarila. Znam da nije prvi put, i prije sam znala dobiti pokoji kada sam im se suprotstavila ili kao u ovom slučaju. Ali ovaj put je bilo drugačije. Ovaj put se nešto u meni slomilo. Počela sam plakati i otrčala sam u svoju sobu te se zaključala. Mama mi je došla na vrata provjeriti što je sa mnom, ali joj nisam odgovarala. Možda bi i odgovorila da mi se ispričala. No nije, kao ni nikad do sada. Legla sam na svoj krevet, zagrlila jastuk i zarila glavu u njega te vrištala i plakala iz sve snage. To je možda trajalo 20 minuta,a zatim sam se smirila i počela pričati sama sa sobom. Jednom sam pitala Rose, Isabellu i Mary rade li to. One su rekle ne. Bilo im je čudno i nisu me mogle shvatiti. One nisu imale taj unutarnji glasić koji im je govorio što je dobro , a što ne. One su radile ono što je društvo očekivalo od njih. Za razliku od njih ja sam to oduvijek radila, pričala sa sobom i slušala glasić koji mi je govorio što bih trebala učiniti,a li mi nije davao odgovore u nekim situacijama . Ovaj put je bio poseban. Ovaj put sam dobila odgovore. Neznam jesam li ih sama izmislila ili odakle su. Na svako moje pitanje odgovorio mi je moj unutarnji glasić. Shvatila sam da je mamin postupak bio samo da me osvijesti, da mi ukaže da moje ponašanje mi može naštetiti. Shvatila sam da se trebam promijeniti, pomagati drugima kad nitko ne vidi. Shvatila sam svoju ulogu, a ona je pomagati.  Na kraju sam pomislila i na Ryana te ga odlučila nazvati. Pokušat ću biti u što boljim odnosima s njim, nikad se ne zna možda i nije tako loš. Javio se čudnim glasom, vjerojatno sam ga probudila jer je bilo oko ponoći. U svojim mislima nisam ni vidjela kako je vrijeme brzo prošlo.

 „ Halo, tko je to?“ upitao je sav zbunjen.

„ Ja sam, Manuela. Oprosti ako sam te probudila, nisam vidjela koliko je sati.“ Počela sam se ispričavati, ali on me prekinuo.

A/N: novi dio... nadam se da vam se sviđa.... <3 vote and coment :)