Anđele, vrati se

Part 22

„ Halo!“ rekla sam kao da ne znam tko me zove.

„ Hej, ja sam.“

„ Tko ja?“ htjela sam ga zbuniti.

„ Pa ja, Ryan. Što je s tobom?“

„Hahaha ma ništa, zezam te malo.“kroz smijeh sam rekla.

„ Nego jesi slobodna u subotu? Da odemo na večeru? Samo ja i ti?“

„ Može. Dođi po mene oko 19 h.“

„ Dogovoreno. Čekat ću te kod ulaza.“

„ U redu. Idem sad. Laku noć.“

„Laku noć.“ Tako je završio naš razgovor. Nešto sam još napisala u svoj dnevnik i zaspala. Tjedan u školi je brzo prošao. Rose je dolazila svaki dan u školu tako da mi nije bilo dosadno. Petak navečer Rose je opet kod mene.

„ Daj, idemo nešto raditi.“ Rekla je dok je ležala na krevetu.

„ A što? Reci nešto i radit ćemo.“ Lijeno sam joj odgovorila. Iskreno ništa mi se nije dalo raditi. Pa ni disati. Škola me je ubila. Sad bi najradije legla i prespavala sljedećih nekoliko mjeseci.

„ Pa sutra ti je spoj s Ryanom. Nađimo što ćeš sutra obući. I kosu ti mogu srediti.“ Rekla je skačući s kreveta.

„ Može. Ti nađi, ja ću probati.“ Pristala sam jer sam znala da će biti po njezinom. Htjela ja to ili ne. Izvlačila je sto komada odjeće. Ja sam mislila u običnim trapericama, čizmama i majici, no ona je htjela nešto posebno.

„ Bit ćete u restoranu?“ upitala je. Nešto je naumila, nešto što se meni neće svidjeti.

„ Daa… Zašto?“ upitala sam oklijevajući.

„ Pa onda možeš haljinu!“ rekla je sva sretna. U ruci je držala crvenu haljinu do koljena. Nikad ju nisam obukla.

„ Neću haljinu. Nemam jaknu koju ću upariti s njom.“

„ Imam ja. Donijet ću ti sutra. A sad probaj ju.“ Naredila mi je.

„ OK.“ Otišla sam i obukla haljinu. Bila je lijepa.

„ Ajme, predivna si. Ryanu će ispasti oči.“ Smijala se.

„ Ma da. A ja ću se smrznuti.“

„ Nećeš. Posudit ću ti kaput isto do koljena. Na noge idu štikle i točka.“

„ Nema šanse. Starke i točka. Obut ću starke!“ iznervirano sam rekla.

„ Ali to ne ide. Daj me poslušaj. Haljina i štikle, ne starke. To je osnovna formula, kao u fizici.“ Rekla je uvjerljivo.

„ U redu. Štikle.“

„ O cure, što radite?“ moja mama je upala u sobu.

„ Manuela traži što će sutra obući na spoj.“ Rekla je Rose brzinom munje.

„ Malena, predivna si. Imam cipele taman za tu haljinu.“ Ushićeno je mama rekla te otrčala.

„ O krasno!“ rekla sam sarkastično.

„ Evo ih! Predivne su.“ Mama je donijela crvene, sjajne štikle. Peta nije bila jako visoka tako da sam mogla normalno šetati.

„ Da probam?“ upitala sam Rose.

„ Probaj.“ Obula sam ih i stvarno su dobro stajale.

„ Eto našli smo outfit za sutra, a sad na spavanje. Ne mogu se sutra probuditi sa podočnjacima.

„ Laku noć.“ Rekla je mama te smo i mi njoj poželjele laku noć te otišle na spavanje.

„ Uzbuđena si zbog spoja?“ upitala je Rose tiho.

„ Onako. Nije mi odvratan kao prije. Čak mi se i sviđa.“ Rekla sam tiho te zaspala.

Istina, nije da ga uopće ne volim, ali ne volim ga kao dečka. Više kao prijatelja. Sutra će biti naporan dan. Rose je rekla napraviti mi frizuru i šminku. Neka joj, bar se zabavlja i ne misli na svoje vjenčanje. Ovo i činim zbog nje, veći dio ovog svega. Ujutro je Rose ustala prva te otišla kući po kaput. Vratila se taman na ručak. Najele smo se te krenule na posao. Odlučila se da mi kosu nakovrčati. Dobro, tu smo se složile. Al za šminku je bilo teže. Ja sam htjela samo tuš, a ona i puder i ruž i maskaru i još sto proizvoda kojima ja ni ime neznam. Pobijedila sam, samo tuš i rumenilo. Oko 18 h bila sam spremna. Rose je obavila dobar posao, izgledala sam vrlo lijepo. Crvena boja mi stoji, samo se nadam da neću uhvatiti kakvu prehladu. Slikale smo se te čekale Ryana. Bio je točan. Donio mi je ružu te smo se uputili u restoran.

** Tony´s pov**

Znam da je glupo da ju pratim ,ali to je samo večeras. Od one subote kad je kupovala vjenčanicu nisam ju vidio. Sinoć sam došao provjeriti kako je i bila je pomalo uzbuđena te sam odlučio danas vidjeti što se događa. Vidio sam ju kako izlazi iz zgrade. Bila je predivna. Meni je ljepša kad je prirodna, ali ni ovakva nije loša. Vidio sam ju kako ga ljubi u obraz, pomirili su se. Da mi je samo znati kako je uspio ispraviti onu grešku. Poklanja joj ružu. Ma da je samnom poklonio bi joj sadnicu tako da joj stalno cvjetaju. Ulaze u auto te odlaze. Što ću sad? Pratit? Mogla bi me vidjeti. Ma nema veze, idem.

A/N: novi dio :) ne znam kad ću stići sljedeći staviti, možda tek za tjedan dana.. i odlučila sam ubrzo završiti ovu sezonu i pisati drugu. U drugoj sezoni ćete dobiti objašnjenja vezana za anđele i naslov priče. Ova sezona završava za možda 8-10 nastavaka.. hvala svima što čitaju i glasuju... ako netko ima koje pitanje slobodno nek komentira :)