Anđele, vrati se

Sretan rođendan!

**Manuela's pov**

„Hej, Rose. Što ima?" upitala sam ju. Nazvala sam ju na mobitel nadajući ćemo se moći naći u nekom kafiću.

„Hej. Za 5 dana je matura, a za 3 dana tvoj rođendan. Imaš kakvu posebnu želju?" upitala me je.

„Odlučila sam ove godine ne izaći na maturu, dogodine ću. Sad mi je važnije mamino ozdravljenje. Ajme stvarno. Ja sam potpuno zaboravila. Možemo se naći na sladoledu ili kavi ako imaš vremena."

„Može. Nađimo se za 15 minuta u centru, znaš kod onog kipa?"

„Znam. Vidimo se." Poklopila sam te se počela smijati kao budala. Ima nade da će moja mama ozdraviti. Presvukla sam se te požurila da stignem na vrijeme.

„ Hej, budalo. Nisi mi rekla kako je bilo na pregledu." Rekla mi je Rose nakon što smo se zagrlile.

„Odlično. Nalazi su pokazali da se poklapam te sad samo imam čekati termin."

„To ti je najbolji poklon za rođendan."

„Da. Nemoj slučajno prirediti mi kakav tulum, nemam neke velike želje za svim ti paradama, poklonima, željama. Jesi razumjela?"

„Planirala sam prije, no kad sam čula za tvoju mamu onda sam se predomislila."

„Najbolja si. Ja sam mislila napraviti neko malo druženje samo sa nas par. Mislila sam pozvati tebe, Harrya, Ryana i to je to."

„Pa to ne bi bilo loše. Ipak moramo proslaviti tvoj rođendan." Rekla je Rose te joj je zazvonio mobitel.

„Mama me zove, moram ići." Rekla je te smo se pozdravile. Ja sam još ostala sjediti ispod te fontane i kipa promatrajući ljude. Kako oni mogu tako isprazno živjeti? Razmišljaju li oni ikada o smislu života, o onome tko ih je stvorio. O čemu oni razmišljaju kad navečer legnu u krevet, o čemu oni sanjaju? Za mene su ljudi nedokučiva, čudna bića. Koliko god se trudila razumjeti ih ne mogu. Predvečer sam došla kući i pronašla tatu i Tonya za stolom kako ugodno pričaju.

„Evo je. Izgubljena se vratila." Rekao je Tony te me poljubio.

„Bila sam vani s Rose. Tata, koje iznenađenje!" rekla sam te ga zagrlila.

„Evo i mene u tvoj skromni dom." Rekao je te ponovo sjeo za stol.

„Nešto loše se dogodilo?" bilo mi je čudno što je došao kod nas.

„Naprotiv. Doktor Rodriguez je zakazao termin operacije. Ako sve bude išlo po planu operacija bi trebala biti točno tjedan dana nakon tvog rođendana."

„Ajme, super. Bolji rođendanski dar nisam mogla zamisliti." Bila sam presretna. Operacija je za točno 10 dana.

„Rekao sam ti da će sve biti u redu." Rekao je Tony te me zagrlio. Ja sam počela plakati od sreće.

„Ajme, oprostite. Neću više plakati. Obećajem!" rekla sam te zagrlila i tatu.

„Bože hvala ti za sve. I neka se prođe u redu, molim te. Samo da ona preživi i ozdravi." Molila sam u sebi. Tata je ubrzo otišao, a ja i Tony smo cijelu noć proveli ležeći na kauču sklupčani jedno s drugim. I on je bio sretan, svi smo bili sretni.

**Tony's pov**

Vratio sam se s posla i našao prazan stan. Opet je otišla šetati. Taman sam počeo pripremati večeru, kad se oglasilo zvono na vratima. To je bio Manuelin otac. Ugodno smo razgovarali o svemu. Došao je da obavijesti Manuelu o operaciji. Sad kad se sve smirilo ipak bi mogla proslaviti rođendan. Ja sam planirao da prvo pozovemo troje najbližih prijatelja, a zatim sam joj mislio prirediti iznenađenje. Mislio sam urediti krov, donijeti one velike jastuke, svijeće, cvijeće. No to će biti tajna. Upitao sam ju za ovo druženje nas 5 i pristala je. Dogovorio sam da se svi nađemo popodne i proslavimo rođendan,a da noć bude samo za nas. Naredna 2 dana sam se čuo s Rose jedno 100 puta dok nismo sve dogovorili. Zabava će biti u našem stanu. Došao je i dan njezina rođendana. Ujutro sam joj pripremio doručak i odnio joj ga u krevet.