Anđele, vrati se

Part 6

 „ Ajme ja sam taj koji se treba ispričati zbog onog poljupca i zbog toga što nisam nazvao.“ rekao je nekako tjeskobno.

„ Ma u redu je. Bilo pa prošlo. Mislila sam da se ljutiš na mene zbog moje reakcije.“ Morala sam naći neki izgovor zašto sam ga nazvala.

„ Hahaha ja sam mislio da se ljutiš na mene pa sam te odlučio malo pustiti na miru.“ 

„hahaha me ne, ne ljutim se, samo sam bila iznenađena. To je sve.“ Odgovorila sam.

 „ Nego, jesi slobodna sutra? Volio bih te vidjeti.“

 „ Ajoj, nisam. Imam školu i zadaću. Mogu tek za vikend.“ Rekla sam s nekom odglumljenom tugom u glasu.

 „ Ok onda. Čujemo se i vidimo se za vikend.“

 „ Čujemo se.“ Rekla sam te mu poželjela laku noć i poklopila. Taman kad sam počela tonuti u san sjetila sam se Tonya, ali bila sam preumorna za dodatna razmišljanja te sam zaspala.

Tjedan u školi mi je prošao sporo. Svaki dan slušam ogovaranje, ljubomoru. Mislila sam da ću se naviknuti, ali očito sam se prevarila. S mamom sam u malo boljim odnosima. Tatu ne viđam jer radi na terenu. Tijekom zajedničke večere upitala sam jedno pitanje na koje nikad nisam dobila odgovor. Mislila sam da sam već dovoljni odrasla da znam. Do sada im je izlika bila: „ Još si mala. Saznat ćeš kad narasteš.“

 „ Mama, zašto nemam brata ili sestru?“ upitala sam s nevinim izrazom lica kao i uvijek. Mama me pogledala i zakolutala očima.

„ Reći ćemo ti….“ 

„ Znam!! Kad narastem, kad bude pravo vrijeme. Daj reci te mi već jednom. Što god da je, mogu podnijeti.“ iznervirano sam rekla.

 „ U redu, reći ćemo ti…“ rekao je tata, „ ali dan prije udaje.“  Začuđeno sam pogledala

„ Zašto? Ništa mi nije jasno.“

 „ Bit će ti kad ti objasnimo. Moraš nas razumjeti. Nije lako.“ U tatinom glasu sam osjetila mrvicu straha. Što može biti tako strašno da mi ne mogu reći?

„ U redu, neću forsirati.“ Popustila sam, iako sam htjela što prije saznati istinu.   „ Nego kako je u školi? Imaš kakvih problema s učenjem?“ upitala je mama, očito želeći promijeniti temu.

„ dobro je, malo naporno. Što se tiče učenja nemam problema. Gradivo je dosta teško, ali dajem sve od sebe.“  Mama me je iznenadila i za desert donijela sladoled od čokolade s preljevom. To me je razveselilo. Znala je koliko volim čokoladu. Ja i tata smo pojeli cijelu kutiju dok je ona na dijeti. Moja mama je predivna žena. Elegantna, srednje visine, crne, kraće podšišane kose, tamno zelenih očiju. Tata je svijetlo smeđe kose koja malo baca na plavu, plavih očiju. Ni on nije naročito visok. Za razliku od njih ja sam visoka, smeđe kose i tamno smeđih očiju. Uvijek sam čula ljude kako govore djeci da sliče svojim roditeljima. Meni nitko to do sada nije rekao. To mi je sad čudno. Jesam li ja biološka kći svoji roditelja? Ma jesam, neću izmišljati gluposti sad. Ali ja nemam niti jednu sliku kad sam bila beba. Ah da, sve su izgorjele u požaru. Vidiš da nema razloga za brigu. Rekla sam sama sebi i usredotočila se na zadaću. Za dva dana ću ponovo otići na spoj s Ryanom. Kad smo zadnji put pričali rekao je da me vodi na jedno posebno mjesto. Nije mi želi reći gdje, hoće da se iznenadim. Nije mi jasno zašto mi moji najbliži sve taje. Mama i tata mi taje o braći i sestrama, Ryan o spoju, Rose o svom zaručniku. Otkad je Rose saznala za kog je roditelji namjeravaju udati jako se promijenila. Sve se manje glupira i smije samnom. Kad je upitam što joj je, ona jednostavno odgovori ništa. Već sam joj sto puta rekla da mi može reći, da ću je saslušati i savjetovati. Ali ne, nikako mi se nije htjela otvoriti. Pomalo sam se brinula o njoj. Bila je vrlo lijepa cura, nižeg rasta, jako duge crne kose i smaragdno zelenih očiju. Imala je predivan osmijeh. Voljela sam ju unatoč njezinoj tvrdoglavosti i promjenjivom raspoloženju. Jednom prilikom smo bile u šetnji ja, ona i Isabella. Bilo je toplo te smo kupile sladoled. Sve je bio u redu dok se Isabella nije uprljala. Ja i Rose smo umirale od smijeha. Otišle smo do gradske fontane da se Isabella malo sredi. Kako se Isabella nagnula da dohvati vode, Rose ju je gurnula te je Isabella upala u fontanu te se smočila do kože. No tu nije bio kraj, ja sam samo sjedila na klupi i jela svoj sladoled. Njih dvije su se špricale te su došle na ideju da i mene smoče. Ja sam bježala, vrištala i smijala se. Uspjele su me malo smočiti. Sve smo se smijale. Odjednom Rose stane i postane jako ozbiljna. Shvatila je da je uništila svoju novu majicu koju joj je mama kupila par dana prije. Nije se smjela takva vratiti kući te smo odlučile otići u šoping kad se osušimo. Srećom je Isabella bila spremna na sve. U torbici je imala i maramice i češalj. Neznam koliko joj stvar to stane u malu torbicu. Sredile smo se te otišle u veliki trgovački centar. Isabelli je sve savršeno stajalo te si je kupila majicu i haljinu. Ja sam kupila jednu predivnu haljinu do koljena. I meni je dosta odjeće lijepo pristajalo, ali ja nisam bila tip koja ima pun ormar odjeće i hoće još. Imala sam točno koliko mi je trebalo za kući, školu i malo svečanije. Rose je bila problem. Koliko ta cura može biti izbirljiva.  Probala je možda 10-ak majici i niti jedna joj se nije sviđala. „ Ova mi je ide uz oči, u ovoj mi se vidi trbuh, ova je ružna, ova je jednostavno bljak.“ Na kraju je našla jednu slatku te smo otišle. Mama joj ništa nije primijetila i sve je prošlo dobro.Napokon vikend. Pomislila sam kad sam se ujutro probudila. Sjetila sam se spoja s Ryanom. Pogledala sam na mobitel i vidjela da je već 11 sati. U 15 sati Ryan dolazi po mene. Doručkovala sam te se otišla spremiti. Obukla sam obične traperice, majicu te bijele starke. Obožavala sam ih. Najbolja obuća ikad. Zvali su lijepo i sunčano vrijeme te se nadam da me Ryan vodi negdje vani.

Bilo je to stvarno ugodno  iznenađenje. Odveo me je u lunapark. Bilo je predivno, sve je bilo šareno i veselo. 

A/N: novi nastavak.... hvala svima što čitaju to mi je veliki poticaj da i dalje pišem... kasnije će se radnja zakomplicirati.... vjerujte... <3