Odlučila sam otići do Markova ureda. Isprva me nije htio primiti, no upornost se isplatila.
˝Dobar dan. Mislim da znate zašto sam tu.˝rekla sam, a on je sjedio u svojoj glomaznoj fotelji.
˝Znam i mislim da si uzalud dolazila. Ne mislim predomisliti se.˝rekao je svojim umišljenim tonom.
˝Molim vas samo da saslušate pa onda odlučite.˝rekla sam. On je na divno čudo pokazao rukom na stolicu da sjednem.
˝Sve sam zapravo rekla u restoranu. Mene samo zanima razlog zašto ne želite da vaš sin bude sretan?˝
˝On ne može biti sretan dok ja nisam sretan. A moja sreća će biti Rose. Mlada, lijepa, dobra. Savršena žena, u svakom smislu.˝rekao je te se odvratno nasmijao.
˝Znači, vi želite preko sinove nesreće naći svoju sreću? Mogu vam reći da vas to neće usrećiti niti ispuniti.˝
˝Misliš? Ja mislim da hoće.˝
˝Zašto toliko mrzite sina? Ja tu ne vidim nikoji drugi osjećaj doli mržnju.˝
˝Mrzim ga jer je mlad, pun života. Svi su ga voljeli više od mene. Počevši od moje pokojne žene, moje majke pa sad i Rose.˝
˝Vi imate kompleks ljubavi. Oni vas svi vole, ali na drugačiji način nego njega. Život ide, ne možete ga vratiti nazad. Vaš vas sin voli najviše od svih, no vi to ne vidite. Nastavite li tjerati s ovim brakom izgubit ćete i njega. Samo vam mogu reći da vas Rose nikad neće voljeti, ma koliko vi nju tjerali na to. Iz takvih ljubavi samo mržnja može proizaći. A sad idem. Razmislite o mojim riječima.˝otišla sam, a on je ostao sjediti zapanjena pogleda. Mislim da sam ga pogodila svojim riječima. On nije loš, jedno mu nedostaje ljubavi. Dok sam se vraćala kući, ugledala sam mamu na drugoj strani ceste. Kako je samo ostarjela i propala. Potrčala sam joj u susret. Ona se na tren obradovala vidjevši me, no brzo ju je prošlo.
˝Mama. Što je bilo? Kako to izgledaš?˝upitala sam ju. Jako sam se zabrinula za nju. Pričala sam s tatom, skoro dva puta na tjedan, no nikad mi ništa nije spomenuo.
˝Ti si kriva za sve.˝rekla je te nastavila šetati. Kako ja mogu biti kriva za sve? Što sam ja napravila njoj? Ja sam se samo borila za sebe, svoj život i sreću. Zar je to grijeh? Odmah sam nazvala tatu.
˝Halo, tata?˝
˝Da? Manuela ti si.˝ rekao je sretnim glasom.
˝Drago mi je da te čujem. Nešto je bilo? Glas ti je čudan.˝
˝Upravo sam srela mamu. Što je s njom? Jeli bolesna? Kaže da sam ja kriva za sve.˝govorila sam dok su mi suze klizile niz lice. Prolaznici su se okretali za mnom, ali Bože sačuvaj da netko upita što mi je. Koji prokleti svijet. Sjela sam na neku klupu.
˝Oprosti što ti nisam ranije rekao. Ona mi nije dopustila, a i ja te nisam htio opterećivati. Tvoja mama ima rak. Bolesna je, ali više od toga povrijeđena. Stvarno ne znam zašto se tako uvrijedila. Nikad nismo o tom pričali.˝
˝Rak? Jeli izlječiv? Trebao si mi reći.˝
˝Da, leukemiju. Izlječiv je, no kako tvoja mama nema krvnog srodnika malo je teže naći donora. Ja se ne poklapam.˝
˝Možda ja? Što trebam učiniti? Molim te reci mi.˝
˝Liječnici trebaju napraviti neke pretrage. Sigurna si da bi ti donirala koštanu srž? To je jako bolan postupak.˝
˝Da, sigurna sam. Želim da se spasi, volim ju unatoč svemu.˝rekla sam i dalje plačući.
˝U redu. Razgovarat ću sutra s liječnicima te dogovoriti sve.˝
˝Molim te, ne govori mami ništa. Neka ovo bude naša mala tajna. Molim te.˝ nisam željela da joj kaže jer će se ona sigurno usprotiviti i neće htjeti primiti ništa od mene.
˝U redu. Neću joj ništa govoriti. Nazovem te sutra kad saznam sve detalje.˝ rekao je tata te poklopio. Nadam se da će sve proći dobro. Stigla sam kući. Nisam imala volje ni za presvući se ni za skuhati ručak. Poslala sam Tonyu poruku da donese nešto za jesi kad bude dolazio. Stigla sam u stan, legla na krevet i plakala. Ne znam ni sama koliko je to trajalo. Zaspala sam i probudila se tek navečer. Tony je servirao večeru.
˝Hej, uspavana ljepotice.˝rekao je te pogledao u mene.
˝Što je bilo? Što ti je onaj gad Mark napravio?!˝bijesno je vikao kad me ugledao cijelu uplakanu i blijedu.
˝Ništa, ništa, smiri se. Nije on u pitanju. Tu sam zapravo imala uspjeha.˝rekla sam i sjela za stol iako nisam imala apetita.
˝Nego što je onda bilo?˝
˝Mama mi ima rak, možda umre.˝rekla sam te ponovo počela plakati.
˝Nemoj plakati. Izvući će se ona. Jaka je.˝rekao je te me uzeo u naručje i posjeo me na njegovo krilo. Bila sam mirnije čim je on uz mene.
˝Znam. Rekla sam tati da pita liječnike mogu li ja donirati koštanu srž. Možda će ju to spasiti.˝
˝Dobro si učinila. Sve će biti u redu, nemoj plakati. Znam da je teško, ali prebrodit ćemo to, zajedno.˝ rekao je te me poljubio. Tako samo sjedili neko vrijeme, a onda se oglasio moj i njegov želudac. Sjeli smo i u tišini večerali. Oko 8 sati čula sam zvono na vratima. Ja sam bila preslaba da otvorim pa je Tony otišao. Rose je utrčala u stan sve sretna.
˝Što je bilo?˝ osmjeh joj je pao s lica čim me ugledala.
˝Ništa. Pričaj ,zašto si tako vesela?˝ rekla sam joj osmjehnuvši se. Znala sam da se dogodilo nešto s Markom.
˝A, ne. Prvo ti. Zašto si sva blijeda i uplakana?˝ upitala je pogledavajući u Tonya.
˝Nije on, ne brini. Prvo ti, treba mi sretna vijest. Molim te.˝
˝Dobro, ali kasnije ćeš mi ispričati.˝
˝Naravno.˝ odgovorila sam te pogledom rekla Tonyu da nas ostavi same. Otišao je bez pogovora u sobu.
˝Danas je Mark nazvao moje roditelje te rekao da se premišlja oko vjenčanja te da će me možda udati za svog sina. Tako sam sretna. Imaš li ti svoje prste u tome?˝ upitala je sve ozarena. Odavno ju nisam vidjela tako sretnu.
˝Da, otišla sam danas razgovarati s njim. On je samo jadan čovjek, jedna obična žrtva ovog bezosjećajnog sistema. On samo želi biti voljen. Zapravo je jako ljubomoran na Harrya. Baš mi je drago, ali nije rekao da otkazuje vjenčanje?˝
˝Ajme hvala, hvala ti. Najbolja si. Ne, nije. Rekao je samo da se premišlja.˝ rekla je te mi skočila u zagrljaj.
˝Nego, što je s tobom? Zašto si tužna?˝
˝Mama mi ima leukemiju. Bolesna je Rose, bolesna. Ako umre, umrijet će ljuta na mene, a ja to ne bih podnijela.˝ rekla sam.
˝Bit će dobro, jaka je ona. Što kaže tvoj tata?˝
˝Zašto svi govorite da će biti dobro kad možda neće? Rekao je da će razgovarati s liječnicima te možda ja budem mogla dati koštanu srž.˝
˝Bit će dobro. On je uz tebe, ne gubi vjeru.˝ rekla je te pokazala na svoj maleni lančić oko vrata. To je bio maleni križić. Harry joj ga je poklonio kad smo ga uveli u vjeru.
˝Jako mi se spava i umorna sam. Čujemo se sutra?˝ upitala sam ju. Stvarno više nisam imala snage za razgovor. Ona je samo kimnula glavom, zaželjela mi laku noć i otišla. Odmah sam išla u krevet spavati.
A/N: novi dio...ovaj je po meni jedan od tužnijih djelova do sada, no ipak se nadam da vam se sviđa.
أنت تقرأ
Anđele, vrati se
الخيال (فانتازيا)Svijet nije kakav je bio. Više nema prisnosti među ljudima, nema prijatelja niti pravih ljubavi. Jesu li na zemlji samo ljudi ili ima nešto više. Neka natprirodna bića skrivena u ljudskom obliku, ne znajući što su zapravo? Kažu da je povijest učite...
