Anđele, vrati se

Knjižničar

„Anđeli žive vječno, no primijetit ćeš da ovdje vrijeme teče drugačije i naviknut ćeš se na to. Za povratak ne znam, nitko nikada nije ni pokušao niti imao takvu ideju. Jedini tko to zna je On." Rekao je te smo ostali u tišini. Nitko se nikad nije želio vratiti? Pa nije ni čudo kad je ovo Raj.

„A što je s imenima? Zar ja ne mogu zadržati svoje ime?" upitao sam ga.

„Možeš. Imaš dva imena, ali možeš zadržati i ljudsko. Sad moram ići. Ti slobodno razgledaj po palači ako hoćeš, ako ne možeš se vratiti svojoj novoj kući." Rekao je te nestao. Bilo mi je malo čudno odmah otići te sam malo razgledao. Stalno sam razmišljao o Manueli, povratku na zemlju. Eh kad bi barem mogao pronaći neke odgovore ili tragove koji bi me odveli konačnom razrješenju ovog pitanja. Bila je to ogromna palača i nisam baš znao gdje smijem ići, a gdje ne. 

Lutao sam palačom,a nikog nigdje nisam vidio. Stigao sam do kraja jednog hodnika i našao neka vrata. Polako sam ih otvorio i provirio u njih. To je bila knjižnica i u njoj nije bilo nikoga. Izgledala je kao svaka normalna knjižnica s mnogo knjiga i jednim kaminom. Mislim da bi se ova prostorija svidjela Manueli onako romantičnoj duši. Kad smo već kod nje, možda postoji neka knjiga ili neki trag koji bi mi mogao pomoći da saznam je li se moguće vratiti na zemlju. Polako sam ušao u prostoriju i tri puta pogledao oko sebe. Prazno. Polako sam šetao među policama. Bilo ih je stvarno mnogo, ali srećom bili su podijeljeni po kategorijama: POVIJEST LJUDSKOG RODA, POVIJEST VELIKOG RATA, POPISI ANĐELA i mnogi drugi. Nikako nisam mogao pronaći naslov koji bi povezao nebo i zemlji i povratak anđela. Mislim da se na zemlju možeš vratiti samo kao pali anđeo ili zli anđeo (vrag), a od toga nam nema koristi. Pomalo razočaran i tužan stigao sam do posljednje police koja je bila najmanja i najneuglednija sa vrlo starim knjigama. Naslov je bio ZABRANJENE KNJIGE. Malo sam se šokirao što stoje tako otvorene, bez neke zaštite. Zašto su zabranjene, bilo je moje prvo i jedino pitanje. Malo sam se okrenuo oko sebe i vidjevši da nema nikog odlučio malo proučiti ih. Iako mi je nešto govorilo da se s razlogom nalaze na polici ZABRANJENE KNJIGE nisam se dao omesti. Malo sam pogledao korice no nijedna nije imala naslov. Htio sam dohvatiti jedinu crvenu knjigu, ostale su bile crne, no netko me uhvatio za ruku.

„Mladiću, znaš li ti čitati?" upitao me je neki starac s dugom bradom.

„Znam, ali..." počeo sam se opravdavati.

„Ti si novi anđeo, zar ne?" upitao me je kad je vidio da ga malo čudno gledam.

„Da, danas sam stigao u raj. Vi ste isto anđeo?" na to se pitanje malo nasmijao.

„Da, ja sam čuvar knjižnice. Treba ti neka posebna knjiga?" izgledao je stvarno brižno i pun razumijevanja, a ja sam hitno trebao s nekim pričati o svemu. Previše toga mi se skupilo, a Manuela ne želi čuti za mene.

„Ne znam postoji li takva knjiga koja daje odgovore na sva pitanja, no meni trebaju odgovori." Rekao sam te se smjestio u neku stolicu koja je stala u samom kutu pokraj police. U drugom trenutku si je Knjižničar stvorio stolac pokraj mog.

„Kaži mi pitanja i ja ću pokušati pomoći." Rekao je a ja sam započeo. Pričao sam mu o Manueli kako je ostavila mnogo nedovršenog posla, kako su o njoj ovisila dva života, kako smo se posvađali, kako ona mene krivi za sve, kako sam bio nepromišljen, a on me je samo strpljivo slušao.

„I znači vi ste se slučajno vratili na nebo i ona bi sada htjela nazad da pomogne majci i prijateljici?" upitao me je na kraju.

„Da, ona je toliko bijesna na mene, a ja joj se želim iskupiti i zato sam mislio pronaći način da se vratimo na zemlju, no jedan anđeo mi je rekao da to samo On zna. Koliko je vjerojatno da ću Ga ikada sresti i da će On ikada pričati sa mnom? Zato sam mislio da će u knjižnici biti neka knjiga ili nešto što će mi pomoći, no nisam našao ništa do ove Zabranjene police."

„Shvaćam i da ti pomognem, postoji način za vratiti se na zemlju. Samo moraš vjerovati u nemoguće i nadati se. Ponekad najčudnije stvari ispadnu jedino logično objašnjenje." Rekao je te nestao.

„Što? Vrati se. Reci mi više!" viknuo sam no nikog nije bilo. Čak je i Zabranjena polica nestala. Ništa mi nije bilo jasno te sam odlučio otići doma i reći Manueli da ipak postoji način. Izašao sam iz knjižnice i u hodniku naišao na par anđela i pozdravio ih. Kako sam prolazi tako sam čuo šaputanja kao ˝On je bio u "Njegovoj odaji"," Bio je kod Boga"," Što je radio kod Njega?". Meni ništa nije bilo jasno, no saznat ću jednom. Izašao sam iz palače, a vani je bio mrak. Malo sam se šokirao, nisam mislio da sam cijeli dan proveo u palači. Ah, da, ovdje je vrijeme drugačije. Stigao sam ponovo u onaj stan odakle sam jutros krenuo. Tek sam ga sad malo bolje promotrio. Bio je sličan našem zemaljskom stranu. Polako sam ušao i našao Manuelu kako spava. Jadnica, nije zaslužila sve ovo. Ostavio sa ju da spava, a ja sam legao na kauč. San mi nikako nije mogao na oči. Stalno sam razmišljao o onim anđelima i njihovim riječima da sam bio kod Njega, a bio sam u knjižnici. Odlučio sam sutra pronaći Castiela i upitati ga o tom. Ubrzo sam zaspao. Ujutro me Manuela probudila.

„Gdje si ti bio jučer cijelo vrijeme?" upitala me je ljutim glasom s rukama prekriženim na prsima. Takvu ju nikad nisam vidio.

„Prvo sam razgovarao s jednim anđelom koji mi je objašnjavao ovdašnji život, a zatim sam bio u palači pokušao pronaći način da se vratimo na zemlju. Znam da si ljuta i bijesna na mene i znam da zaslužujem, ali ne odbacuj me. Pokušaj mi barem malo oprostiti. Stvarno ću učiniti sve da se vratimo na zemlju. Rekli su mi da On zna odgovor." Govorio sam dok je ona u istom položaju slušala.

„I ja sam razgovarala s Glorijom, ona me je dočekala kad sam primila objavu. No, ona mi ništa nije rekla o povratku. I bijesna jesam, no spremna sam ti oprostiti. Oboje smo krivi i nazad se ne može." Rekla je te me zagrlila. Unatoč svemu me voli, znao sam to.

„Imamo samo jedno drugo i potrebni smo si." Rekao sam i poljubio ju.

„Sad moram ići i pronaći tog anđela. Imam još mnogo pitanja za njega." Rekao sam joj te smo se pozdravili. Ona je odlučila još se odmarati jer se ne osjeća dobro. Izašao sam na ulicu i tražio ga pogledom. Nisam imao pojma gdje je on ni kako ga naći. Odjednom se stvorio pokraj mene.

„Tražiš mene?" upitao mi je, a ja sam se prepao i poskočio.

„Da, tražio sam te. Kako znaš?"

„Mi anđeli imamo posebnu vrstu telepatije te ako se usredotočimo možemo tako razgovarati jedni s drugima na velike udaljenosti."

„Aha. Nego imam pitanje. Jučer sam bio u velikoj knjižnici u palači i naišao na Zabranjenu policu i tad se stvorio Knjižničar. I ja sam pričao s njim, a kasnije kad sam izašao anđeli koje sam sreo počeli su komentirati da sam bio kod Njega. Može mi objasniti?" upitao sam ga te smo sjeli na neku klupicu uz cestu.

„Gdje se ta knjižnica nalazi?" na ovoliko pitanje on odgovori kratkim protupitanjem.

„Išao sam nekim hodnikom i ta vrata su bila jedina na kraju tog dugog hodnika." Rekao sam, a on se nasmijao."

„Ti si bio kod Njega, samo On se nije prikazao u pravom obliku." Rekao je Castiel.

„Zašto?"

„Sigurno si bio uznemiren i tražio odgovore."

„Da, bio sam potresen nakon našeg razgovora i htio sam odgovore. Želio sam saznati postoji li stvarno mogućnost povratka."

„I On je osjetio tvoju brigu i zato je svoju odaju preuredio kao knjižnicu. On nikad ne daje konačne odgovore, već zagonetke i neka kao upustva za rješavanje pitanja i problema. Što ti je rekao?"

„Kako komplicirano. Samo mi je rekao da postoji način, o nekim čudnim i nemogućim stvarima i onda je nestao." Rekao sam tužno i spustio glavu. „Kako se još može doći do Njega?"

„Ako je samo nestao znači da će te on pronaći. Ne možeš ti Njega dozvati, on sam bira kome će se obratiti i pomoći. Jedino možeš biti strpljiv i vjerovati. Sad moram ići. Pozovi ako ti nešto bude trebalo." Rekao je i u sekundu nestao. Mora me podučiti ti trikovima. Odlučio sam se vratiti u stan. Tamo sam našao Manuelu u wc-u kako povraća. Jako sam se prepao te ponovo pozvao Castiela, ipak je on jedini anđeo kog poznajem i kog znam pozvati. Nakon 10 minuta je stigao.

A/N: nadam se da vam se nastavak svidio iako je pomalo dosadan... hvala svima na komentarima i votovima... za sljedeći nastavak se nadam da će biti ubrzo :)