Anđele, vrati se

Kissing in the rain

Odmah sam išla u krevet spavati. Nisam ni čula Tonya kad je došao. Ujutro sam ustala dosta kasno. Na stolu sam našla Tonyevu poruku: Dobro jutro ljepotice. Ja sam na poslu. Nisam te htio buditi, vidio sam da ti treba sna. Napunio sam frižider i molim te doručkuj. Ako ti išta zatreba samo nazovi. Voli te tvoj Tony.

Nasmijala sam se te otišla jesi. Ne mogu pomoći mami ako se razbolim. Spremila sam si mlijeka i žitarica te pojela. Dosadno mi je bilo u kući te sam se otuširala i spremila za grad. Šetala sam trgom, tržnicom, parkom. Zapravo sam lutala bez cilja, samo da se maknem od svojih misli. Sjela sam u park gdje se igraju djeca. Stala sam i promatrala. Tek tad sam shvatila da ja nikad neću moći imati djecu, moju i Tonyevu djecu. To je bila moja najveća želje, a ona je nemoguća. Otrčala sam u stan te ponovo počela plakati.

˝Ja ne mogu više. Sve je bilo tako savršeno, kao san, ali tek sad vidim stvarnost. Bila sam tako opijena ljubavlju i sadašnjicom da sam potpuno zaboravila na sve.˝ pričala sam sama sa sobom dok sam išla prema kupaoni. Tamo sam srela Tonya.

˝Što je bilo? Na što si zaboravila?˝ upitao me je on te jako zagrlio. Ja sam samo počela jecati u njegovom naručju.

˝Hej, zašto sad plačeš? Imam dobru vijesti. Zvao je tvoj tata.˝ na te riječi sam se trznula.

˝Što je rekao?˝

**Tony's pov**

Zadnjih par dana bilo je jako naporno i teško za Manuelu. Uspjela je što se tiče Roseinog zaručnika, a onda problemi s njenom majkom. Jako me bilo kad ju vidim da plače, meni dođe plakati, ali ne smijem. Moram biti jak zbog nje. Približno znam kroz što prolazi, znam da joj nije lako te ju puštam da radi što hoće. Bolje joj je samoj nego da ju ja stalno pratim, tješim. Od toga joj ne bi bilo bolje. Neke krize mora prebroditi sama. Vratio sam se kući malo ranije, no nju nisam našao. Izgleda da je otišla prošetati. Znam da joj to godi, bolje i to nego da plače zatvorena sama u stanu. Baš sam ju htio nazvati kad čujem poznatu melodiju, Noche y Dia, Enrique Iglesias. Koliko ona voli tog pjevača, to je nevjerojatno. Potražio sam ga te ga našao na kauču. Njezin tata zove. Javio sam se.

˝Halo, Tony, ti si?˝ upitao je njezin tata.

˝Da, Manuela je zaboravila mobitel. Nešto hitno ju trebate?˝

˝Da, htio sam joj reći da je doktor Rodriguez pristao tajno ju testirati. To je dobra vijest.˝

˝Da, super. Nego, kako je njezina mama? Manuela neutješno plače jer su u svađi i ne može biti uz nju.˝

˝Pa, dobro je, koliko može biti. Slaba je, ali drži se. I mene jako boli to što su posvađane, ali kad je njezina majka jako tvrdoglava i svojeglava.˝

˝Ponekad imam osjećaj da sam za sve ja kriv.˝ odlučio sam se ispovjediti njezinom tati.

˝Sinko, nisi ti kriv, nije ni Manuela. Vi ste se borili za sebe, svoje živote i najvažnije za svoju ljubav. Njezina majka je jedina kriva za sve, ona je ta bezosjećajna osoba koja misli samo na sebe. Vidiš da ju ni bolest ni ništa ne može promijeniti.˝

˝Znam, ali opet imam taj neki osjećaj krivnje. Mislite da bih ja nešto mogao učiniti?˝

˝Ne treba te mučiti krivnja. Možda ako bi se našli na večeri, svi skupa. Možda bi te Eva tad upoznala.˝

˝Dobra ideja gospodine Vincent. Mogli bi se dogovoriti da dođemo kod vas na večeru, kad gospođi Evi bude malo bolje?˝ rekao sam s nadom u glasu.

˝Može. Ja ću te nazvati. Nemoj Manueli govoriti ništa. Bit će to iznenađenje za obje. Sad moram ići. Čujemo se.˝

˝Može. Doviđenja.˝ rekao sam i prekinuo.