Anđele, vrati se

Na nebu smo?

„Napokon smo sami." Rekao je Tony i zagrlio me.

„Čekaj, ovo je namješteno?" rekla sam i opalila ga po ramenu.

„Pa da. Sad slijedi prava zabava i iznenađenje." Rekao je te mi svezao oči. Izveo me iz stana i krenuli smo stepenicama prema krovu.

„Gdje me vodiš? Ti si poludio skroz!" Vikala sam kroz smijeh. Ubrzo smo prošli kroz neka vrata i osjetila sam svježi zrak.

„Na krovu smo?" upitala sam ga,a on mi je skinuo povez. Prizor koji sam prvo ugledala je bio predivan. Veliki jastuci, deke, latice, cvijeće i svijeće.

„Sretan rođendan, anđele." Rekao je te me počeo ljubiti.

„Hvala, ovo je stvarno predivno. Zato si ti bio onako tajnovit zadnjih tjedan dana?" upitala sam ga dok smo sjedali u te velike jastuke. Zapravo, ja sam se bacila kao luda dok je on normalo sjeo.

„Stvarno ne možeš biti normalna. Da, primijetila si?" rekao je te sam mu ja legla u zagrljaj.

„Ne. Hahaha, ja sve primijetim." Rekla sam i poškakljala ga.

„Daj se smiri! Uživaj malo u pogledu." Rekao je te pokazao na nebo. Ja se od sreće nisam mogla smiriti. Bila sam uzbuđena, vesela.

„A što je biti ako se ne smirim?" upitala sam ga malo provokativno.

„Onda ću te ja morati smiriti." Rekao je te me počeo škakljati.

„Eh tako me nećeš baš smiriti." Rekla sam te se počela valjati po jastucima kao malo dijete. Ili bolje rečeno, kao prase u blatu.

„A ovako?" rekao je te me počeo ljubiti. Ljubio me je sve strasnije, kao nikada prije. Ovo su bili požudni poljupci, strastveni. Polako smo išli sve dalje i dalje. Komad po komad polako je padao i bez razmišljanja dogodilo se ono što nije smjelo.

**Tony's pov**

Za sada ništa nije posumnjala. Izgledala je dosta povrijeđeno kad je vidjela da svi odlaze tako brzo. Nisam ju dugo mogao tako gledati i rekao sam joj za iznenađenje. Bilo mi je nezgodno voditi ju zavezanih očiju jer se ona splete o vlastite noge i kad vidi. Ma preživjet će. Stigli smo na krov, istinska sreća i iznenađenje su joj se miješali u očima. Baš se iznenadila. Ona kao ona ne može biti normalna te počne skakati. Jao, izludit će me. Počne me škakljati i do dovodi do poljubaca. Počelo je kao uvijek, a onda požuda. Sve sam ju strastvenije ljubio, želio sam ju za sebe. Bez ikakvog razmišljanja sam ju ljubio i skidao, a ona je isto tako, bezglavo prihvatila igru. I bum. Na nebu smo.

**Manuela's pov**

Na nebu smo. Isprva šok i nevjerica.

„Dobro došli." Pozdravio nas je jedan anđeo.

„Zašto smo tu?" upitala sam Tonya.

„Spavali se skupa i prekršili jedino pravilo." Rekao je anđeo i meni se zacrnilo pred očima. Probudila sam se u običnoj bijeloj sobi. Tony je bio pokraj mene.

„Gdje sam?" bila sam zbunjena.

„Na nebu smo. Napravili smo glupost." Rekao je te me uhvatio za ruku.

„Ne mi! Ti! Ti si sve počeo, ti si kriv za ovo." Derala sam se na njega, on me je iznenađeno gledao.

„Izlazi! Odmah! Ne želim te nikad više vidjeti. Zbog tebe će moja mama umrijeti i Rose se udati za onog kretena. Zbog tebe i mene će nevini ljudi patiti. ODLAZI!" vikala sam sve dok se nisam umorila, a onda sam pala na krevet i počela plakati. Po prvi put u životu sam bila sama, sama samcata. Nema mame, nema Rose, Tony me je izdao. Užasno se osjećam. On je otišao i do kraja dana ga nisam vidjela.

**Tony's pov**

Na nebu smo. Malo sam se prepao, ali bio sam sretan. Napokon sam kući. No, ovo je strašno pogodili Manuelu. Pala je u nesvijest, strašno sam se prepao. Nakon što se probudila, počela je vikati na mene, bacati svu krivicu na mene, kao da sam ju prisilio na to, kao da ona nije sudjelovala. Znam da smo pogriješili i sad će drugi patiti, ali naše je mjesto tu. Ovdje napokon možemo biti sretni. Nakon što me potjerala iz sobe, otišao sam malo istražiti Raj. Nije se posebno razlikovalo od zemlje, samo je sve bilo jako uredno i čisto. Na ulicama nije bilo velike gužve, svi su bili nasmijani. Kad bolje razmislim očekivao sam samo jednu palaču, s puno anđela, ali zapravo je suprotno. Na ulicama šetaju naočigled obični ljudi, no to sigurno nisu. Naišao sam na trgovinu te odlučio kupiti si što za jesti i piti. Po izlasku iz trgovine jedan pravi anđel, s krilima me zaustavio.

„Ti si Tony, novi anđeo tu?" upitao me mirnim glasom.

„Da." Odgovorio sam kratko.

„Pođi sa mnom. Moram ti objasniti kako stvari funkcioniraju ovdje." Rekao je te smo pošli niz ulicu. Nakon nekog vremena stigli smo pred dvorac, moglo bi se tako nazvati, ali stvarno ne postoji riječi i opisa kojim bi se dočarala tu ljepotu, usklađenost. Ušli smo u predvorje. Tu sam bio kad sam primio objavu.

„Možemo otići u salon pa ću ti tamo pojasniti sve?" upitao me je anđel.

„Može, ali kako se zoveš? Nisi se predstavio." Rekao sam mu. Malo je neugodno pričati s nekim ako ne znaš kako se zove.

„Ja sam Castiel. (Shvatit će oni koji gledaju Supernatural.)" rekao je te pružio ruku.

„To je moje anđeosko ime. No doći ćemo do toga. Izvoli i smjesti se." Ja sam samo poslušao i učinio što mi je rečeno.

„Da počnemo. Znaš kako si dospio ovamo. Ovo je tvoj novi život i vjerujem da ti se sviđa." Započeo je, no meni na um pala Manuela.

„Sa mnom se vratila i moja žena. Zar ne bi i ona trebala biti ovdje?" upitao sam ga.

„Ona je ljuta na tebe i ovaj razgovor će obaviti s Glorijom. Da nastavimo. Ovo je naš grad i tu imaš sve potrebno. Postoji točno određena hijerarhija i s vremenom će se pokazati gdje ti pripadaš. Ti i tvoja žena ćete biti zajedno, ako se pomirite. Već smo vam dodijelili stan. Ovdje se ništa ne naplaćuje, nema novca. Što te još zanima?" upitao me je na kraju predavanja.

„Ako se Manula ne odljuti, kako ćemo onda živjeti?"

„Vrijeme će pokazati. Ovisi kakvu ulogu u našem društvu dobiješ."

„Koliko živimo? Postoji li ikakav način vraćanja na zemlju?"

A/N: malo kraći, ali eksplozivan nastavak... nadam se da sam vas iznenadila i šokirala :) ovo sigurno niste očekivali? dajte koji komentar čisto da znam kako vam se svidjelo ovo ;)