Anđele, vrati se

Part 24

„ Halo, gospođo Eva, Vi ste?“  upitao je Ryan. Zvao je moju mamu. Zašto? Što se događa. Dobio je potvrdan odgovor te nastavio.

„ Večer je pravi pogodak. Kao i prethodni spojevi. Vidim da joj se počinjem sviđati.“  Zaustavio se, izgleda da mu je mama nešto rekla.

„ Da, neznam što bi bilo da niste našli onu njezinu knjižicu snova ili kako već. Stvarno je bila od pomoći.“ Što on zna za moj dnevnik. Kako? Iskoristio ju je za me osvoji, zavede. Ovo je vrhunac. A ja sam mislila da je iskren i da mu je stvarno stalo do mene, da se promijenio od prvog spoja, da mu se sviđa ona prava ja, ali ne. Znala sam da su mi svi spojevi poznati, ali nisam ni zamišljala da će se nešto ovako dogoditi. Ali mama me je izdala. Kopala mi je po sobi i našla ga. Kako mi je to mogla učiniti. Sad sam stvarno povrijeđena. Sjela sam na pod i zaplakala, nisam ih više slušala. No ubrzo sam se pribrala te odlučila sasuti im sve u lice. I Ryanu i mami. Neznam kako će sve na kraju ispasti, no ovo im neću nikada oprostiti niti zaboraviti. Sredila sam se te vratila za stol. Ryan se ustao kad sam došla s onim glupim osmijehom što ga je uvijek imao. Prišla sam mu te mu opalila šamar.

„ Što je sad ovo? Što je bilo“ upitao je držeći se za obraz. Svi su nas u restoranu gledali s čuđenjem.

„ Reći ću ti što je bilo. Sve znam. Znam za tvoj i mamin plan da me prevarite. Znam da si iskoristio moje snove i maštanja da me zavedeš. Ti si lud. Najgore od svega je to što ti je moja mama pomogla. Moja mama me izdala. Samo mi reci čija je ideja bila to? Bar to zaslužujem, nakon što ste učiniti moj život tako lažnim.“

„ Oprosti. Nisam te mislio povrijediti. Tvoja mama je pronašla knjigu te mi je davala savjete kako te osvojiti. To je jadno, znam, ali što sam drugo mogao učiniti. Ti si tako drugačija, ne shvaćam te. Ovo je bilo savršeno.“ Rekao je, pokušavajući opravdati se.

„ Nisi mislio povrijediti me? Ma daj, trebao si biti svoj pa bi me možda i osvojio. Prva pogreška je bila što si glumio, pokušavao biti ono što nisi samo da bi mi se svidio. Drugo, ja nisam drugačija toliko. Mogao si me osvojiti malim stvarima koje voli svaka cura. Nisam neko čudovište, znaš!“ rekla sam plačući. Nisam se više mogla suzdržati. Šminka mi se razmazala. Bila sam shrvana. Ryan je vidio kako nas ljudi gledaju te me je uhvatio za ruku.

„ Idemo odavde. Sve ću ti objasniti. Ljudi nam se rugaju.“ Govorio je vukući me za ruku.

„ Neka gledaju. Imaju i što. Lažljivog gada. Pusti me!“ viknula sam te uzela neku čašu sa stola te ga prolila njome. Pustio me je te sam otrčala vani.

**Tony´s pov**

Otišla je od stola. Vjerojatno u wc. Ubrzo je i Ryan otišao. Neznam što se događa. Oboje nema dugo. Ryan dolazi. Taj mi se lik nimalo ne sviđa. Čudan je. Zapravo je prikaz tipičnog čovjeka danas, zaokupljenog materijalnim stvarima i podložnošću politici. Evo i nje. Nešto nije u redu. Uzrujana je, šminka joj je u kaosu. Plakala je. Opa, opalila mu je šamar. Što je sam bogatunčić učinio? Ajme ona viče na njega. To nije dobro. Plače. Što joj je učinio? Jadnica, povrijeđena je. Gledaj budale, želi ju odvući nasamo. To draga, ne daj se. Uf, dobro ga je okupala. Haha ovo je stvarno cirkus. Gle izlazi. Idem pitati što joj je.

„ Ej, Manuela. Čekaj. Što se dogodilo?“ upitao sam ju, a ona mi se samo bacila u zagrljaj i plakala.

„ U redu je. Idemo u moj auto. Smiri se.“ Pokušao sam ju utješiti. Polako smo stigli do autu. Sjela je te smo tako u tišini sjedili par minuta. Zatim me je pogledala i rekla:

„ Vozi, vodi me odavde. Molim te.“  To sam i učinio. Nisam ju imao kuda odvesti te smo se samo vozili po gradu. Sjetio sam se jednog osamljenog mjesta izvan grada te sam ju odveo tamo. Vožnja ju je umirila te je zaspala. Stigli smo tamo. Pustio sam ju da spava, sigurno je bila iscrpljena. Ugasio sam motor. Na to se ona probudila i pogledala me svojim crvenim i snenim očima. Izgledala je kao ranjena srna, bespomoćna i slaba.

„ Hej.“ Rekla mi je te se nasmijala. Odlučio sam ju ništa ne pitati. Znao sam da će mi se sama otvoriti. Treba osloboditi dušu.

„ Hej i dobro jutro iako je večer.“ Rekao sam na što se ona ponovo nasmijala.

„ Hvala ti što si me spasio. Stvarno neznam što bih učinila da te nisam srela. Nego kako si se ti našao ispred tog skupog restorana. Nisam imala dojam da si to možeš priuštiti. Bez uvrede.“

„ Hmmm….  Pa….“ Mucao sam. Trebalo mi je malo vremena da smislim uvjerljivu laž. Sigurno joj je mogu reći da sam ju pratio.

„ No, reci više.“

„ Ma bilo mi je dosadno kući pa sam odlučio malo provozati se gradom. Ponekad imam običaj sjediti u autu te promatrati ljude, zamišljati kakvi su njihovi životi te kakva je njihova životna priča.“ Rekao sam. Pa to i nije bila potpuna laž, stvarno sam to ponekad znao raditi.

„ Aha. I tad si ugledao mene? Ti u slobodno vrijeme pomažeš damama u nevolji ili sam ja posebna?“ upitala je.

„ Pa vjerovala ili ne, da. Vidio sam da si istrčala iz restorana. Ne vidiš svaki dan da prelijepa cura istrči iz restorana, a da se nešto ozbiljno nije dogodilo. Hahaha pomažem ja svima, ali tebi mi je posebno zadovoljstvo pomagati.“ Rekao sam te se nasmijao.

„ Ovo je već drugi put da si me spasio od mog ˝zaručnika˝. Nakon ovog stvarno neznam što će biti sa mnom. Prije nego ti sve ispričam, možeš li me odvesti kući. Moram riješiti neke stvari. Molim te?“ pogledala me je s tim pogledom da nisam mogao reći ne. Bio sam slab na nju. Nisam si smio dopustiti da mi se ovoliko uvuče pod kožu, da mi uđe u vene. Sad je kasno.

„ Može.“ Rekao sam te upalio motor. Krenuli smo. Vozili smo se u tišini sve do njezine kuće.

„ Pričekaj me, neću dugo. Molim te, nemam kamo.“ Rekla mi je te sam se pokušao usprotiviti. Na to me je ona poljubila u usta te sve riječi ostale su mi samo u mislima.

**Manuela´s pov**

Ispred restorana ugledala sam Tonya. Opet je bio tu kad mi je netko najviše trebao. Nisam imala snage za nikakva pitanja te sam se samo srušila u njegov zagrljaj te plakala. To je jedino za što sam imala snage. Odveo me je do svog auta. Nije postavljao pitanja samo me je odvezao. Bila sam umorna, strašno umorna i tužna te sam zaspala. Nisam imala pojma gdje će me odvesti. Probudila sam se kad je auto stao. Bili smo izvan grada. Sjedilo je te gledao u mene. Bilo je predivno, ipak me je mučilo pitanje kako se on našao ispred restorana te me ponovo spasio. Malo je zapeo u odgovori, no izgleda da se sramio odgovora. On je bio tako poseban. Unatoč svemu stalno sam razmišljala o mami. Kako mi je to mogla učiniti? Odlučila sam suočiti se s njom te sam zamolila Tonya da me odveze kući. Pristao je, nije imao izbora. Tijekom vožnje sam samo razmišljala što ću reći mami, što da učinim. Tony nije započinjao razgovor. To mi se sviđa kod njega, zna kad mi nije do priče. Zamolila sam ga da me pričeka jer nisam namjeravala ostati kući. Otići ću bar na par dana, da pokažem mami kako ne može sa mnom tako, da i ja imam snage napraviti neke drastične promjene, da nisam tako pokorno dijete koje će trpjeti roditeljske gluposti. Vidjela sam da će se usprotiviti te sam ga poljubila. Ovaj put to je bilo prirodno i spontano. Nije mi se zgadilo kao kad me Ryan poljubio. Tony je samo kimnuo glavom. Bio je iznenađen. Ušla sam u zgradu duboko dišući, pokušavala sam se smiriti. Ušla sam u stan. Mama je sjedila na kauču i pila čaj. Tata je očito na terenu. 

A/N: prvi poljubac <3 Ryan ju je povrijedio, opet. no, Tony je tu. nadam se da vam se dio sviđa. Hvala svima koji čitaju, glasuju i komentiraju.