Anđele, vrati se

Part 13

˝stani, molim te! Moram te samo nešto pitati.“ Povikala sam te se on zaustavio. Stao je okrenut mi leđima. „ Jesi li ti možda Tony? Upoznali smo se…“

„ znam, u policijskoj stanici i da, jesam.“ Uto se okrenuo, uhvatio me za ruku i potrčao.

„ Tvoj dečko nas prati, ako hoćeš odgovore na svoja pitanja, potrči!“ Poslušala sam ga i potrčala.

Trčali smo jedno 10-ak te smo došli do auta. Moj mobitel je stalno zvonio te sam ga morala ugasiti. Ryan me stalno zvao. Sad mi je on manji problem. Vjerojatno će mi ova odluka donijeti mnoge probleme u životu, ali isplatit će se. Vozili smo se strašno brzo i ne mogu reći da me nije bilo strah. Pokušala sam započeti bilokakav razgovor,ali on je uporno odbijao.

„ Sve ćeš saznati kad stignemo.“ Tony je kratko odgovorio i dao mi do znanja da više ne pričam. Vožnja je trajala jedno 20 minuta te smo stigli u neku ulicu s stvarno lijepim kućama, tony je izgleda vrlo bogat. No prevarila sam se. Kako smo izašli iz auta, on mi je stavio nekakvu platnenu vreću na glavu i zalijepio mi usta da ne mogu vrištati. Prebacio me je preko ramena i nosio. Hodao je dugo, nisam znala kamo me vodi. Odjednom sam pala na pod. Životinja me bacila. Kako sam se samo udarila. Skinuo mi je ljepljivu traku s usta i vreću s glave. Nalazili smo se u nekoj staroj, rušnoj kući koja je ipak bila preuređena za život. Bila je vlažna, no imala je i štednjak i hladnjak i sve potrebno za normalan život. U početku sam samo gledala u svog otimača i čekala kad će on nešto reći. No ništa nije govorio te sam ja morala započeti.

 “ Zašto si ovo učinio, zar mi jednostavno nisi mogao u autu odgovoriti na pitanja?“

„ ti si stvarno povjerovala da ću ti nešto reći. Tako si naivna.“ 

„ Pa zašto si me onda doveo? Mislila sam da ćeš mi reći zašto se pojavljuješ na mjestima kao ja, da ćeš mi reći zašto si bio na policiji.“

„ Nisam ti mogao ništa reći u autu jer bi vjerojatno pobjegla, ali mogu ti reći zašto sam bio na policiji. Tamo sam bio iz istog razloga kao i ti.“

„ kako znaš zbog čega sam ja bila tamo?“

„ mogu pretpostaviti… ti si dala novac siromašnom, taj je novac bio tvoj. Ja sam ukrao hranu i dao mu ju. Eto sad znaš.“

 „ zašto si to učinio? Još mi nisi rekao zašto sam ovdje!“

„ Pa očito nisam imao dovoljno novca za kupiti mu hranu, a htio sam mu pomoći. Imao sam osjećaj da to jednostavno moram učiniti.“ Tu sam se zamislila. To je isto ono što sam ja osjetila, potrebu da pomognem.

 „ A to, zbog čega si tu, sad ću ti reći.“

„ Dobro, reci već jednom!“  odbrusila sam iznervirano.

 „ Tu si da te upozorim. Više mi ne prilazi, ja donosim nevolje. Živi svoj život, mene ćeš vjerojatno još mnogo puta sretati, ali ne obaziri se. Prođi kao da me ne znaš.“

  „ pa i ne znam te.“

 „ znaš mi ime. Molim te da me više ne tražiš, jednostavno me zaboravi, zaboravi i ovaj dan. Više te neću upozoravati.“

„ ali zašto?“ pogledala sam po sobi i vidjela knjigu sličnu mojoj  Bibliji. To jest bila biblija, ali drugo izdanje. Nije mi odgovorio niti sam stigla pitati za bibliju, već mi je ponovo zalijepio usta i stavio vreću na glavu.

 „ Još jedno upozorenje. Nikome ni riječi o ovome. Reci da smo bilo na piću.“ Nisam ni mislila nešto reći svojim. Dovukao me u auto i odvezao na prvu autobusnu stanicu te odjurio. Nakon nekoliko minuta oko mene su se stvorila 2 policijska auta. Policajci su izišli te mi prišli.

 „ Ti si Manuela?˝upitao me je stariji policajac.

 ˝ jesam… Zašto?˝ nesigurno sam odgovorila.

 ˝ tvoji roditelji su prijavili nestanak.˝ Jao sad ću morati stvarno uvjerljivo lagati da ne saznaju što se stvarno dogodilo. A loša sam u laganju.

A/N: novi dio ipak ranije.... hvala svima koji čitaju ;)