Maybe I Love you | h.s.

59 | Let's go far away

Madaline

Ovo je ludo i uzaludno. Došla sam ispred glupog studia i sve je prepuno klinka koje vrište. Nisam ni izašla iz auta, samo sam produžila dalje. Naći ću Harrya negdje drugdje.  Na povratku svratim do Starbucksa. 

Monica

Čujem zvono na vratima i brzo ustajem s kauča. Stanem ispred vrata te duboko udahnem. Ne znam što da kažem Harryu, kako da se ponašam, kako će se on ponašati? Nervozno otvorim vrata, zatvorim oči, a onda osjetim njegove ruke oko sebe. Samo ga zagrlim i ništa ne govorimo. 

Oči mi se napune suzama i razdvojim se iz zagrljaja. 'Hej, hej, hej... nema suza.' lagano se nasmije i obriše malenu suzu koja se spuštala niz moj obraz. 

Harry zatvori vrata stana, primi moju ruku te odemo u dnevni boravak. Sjednem i primim jastuk u ruke. Pogleda me u oči, 'Išla si na Twitter, jelda?' podigne obrvu. Kimnem glavom. 'Moni...' 

'Harry, ja... žao mi je. Nije ...' prvo je što progovorim, a on me prekida. 'Samo si mi trebala reći, Monica da sam znao razlog tvog plakanja sinoć kunem ti se da bih ga zadavio.' 

'Vidiš Harry, upravo zato ti nisam ništa rekla.' kažem mu, a on duboko udahne. 'On se pojavio iznenada, svašta je govorio i ... mislim da je bio pijan...' zagledam se u jednu točku u zidu i kažem Harryu, 'Nisam znala da će netko slikati...' 

'Dođi k meni...' pruži ruke, a ja se primaknem k njemu i naslonim se na njegova prsa. 'Zašto svi pišu tako grozne stvari o meni kada ne znaju istinu?' pitam ga tihim tonom. 'Nije bitno što drugi misle.'.  Pogleda me u oči, a ja se lagano nasmijem iako sam sva u suzama. Obriše mi suzu s obraza, a onda me poljubi na isto to mjesto. 

Držeći moj dlan, stavja svoj na moje srce. 'Ovo je moje.'  Primjetim kako njegov pogled pada na moje usne. 'Također moje.' prošapta i poljubi me. 

'Hvala ti Harry.' čvrsto ga zagrlim. Naslonim se na njega i zatvorim oči. 

Možda je sada sve dobro, ali ... Bojim se trenutka kada on ode natrag na turneju. Ponovno ga neće biti više od mjesec dana. Harry me ponovno usrećio, zaboravila sam na sve što se dogodilo, koliko sam mogla. 

Ujutro

'Moni...'  osjetim poljupce na obrazu, 'zakasnit ćeš budalice...'  čujem Harryev glas i lagano otvorim oči. U kutu usana, pojavi mi se maleni osmijeh kada ispred sebe pogledam raščupanog Harrya. 'Moraš ustati, zakasnit ćeš na fakultet.' govori mi. Harry, prestani biti takva mama. 

'Ne želim...' govorim pospano i okrenem se na drugu stranu pokrivajući se po glavi. 'Moni...' povuče deku, a ja odmah osjećam hladnoću. 'Harry!' 

Krene me škakljati i to me skroz probudi. 'Stvarno ne želim ići..' udahnem i maknem kosu s lica. Harry me zamišljeno gleda, 'Baš ono, stvarno stvarno ne želiš ići?' pita me, a ja kimnem. 

'Mislim da imam ideju...' veselo se nasmije. Podignem obrvu gledajući ga, ustane s kreveta. 

'Pakiraj se Monica!' ja ga zbunjeno gledam, 'Dok se vratim, želim da si spremna.' namigne mi i izađe iz sobe. 

'Čekaj! Gdje idemo?' viknem mu.

'Daleko od ovdje!' odgovara i izađe iz stana. Čujem kako se vrata zalupe, a ja ostanem zbunjena.

_________________________________________