Maybe I Love you | h.s.

67 | baby bump

Harry

Nakon dugog leta, napokon stižemo u London. Ovdje je prošlo 12:00. 

'Hvala ti što si došla sa mnom, ne bih preživo ovaj let sam.' pogledam Ellie te ju zagrlim. 'Hvala tebi. Na svemu što si napravio za mene...' nasmije se. 

'Sve će biti uredu.' stavim ruku na njezin trbuh, još se ne vidi da je trudna. 'Idi sada Monici, sigurna sam da je zbunjena i trebaš joj.'  govori mi, a ja kimnem glavom. 'Moraš upoznati Monicu.' kažem joj. '

'Voljela bih to.' odgovara, 'Javi mi se kada se smjestiš u stan.' dao sam joj ključeve svoga stana,  ja ću ostati kod Moni dok Ellie sama ne nađe nešto. Još je jednom zagrlim te krenem prema Monicinom stanu. 

Nervozan sam i ne znam što se događa u njezinoj glavi, mediji su sve uzvukli iz konteksta. Želio sam pomoći Ellie, opet bih to napravio. Nisam joj htio sve objašnjavati preko mobitela jer je sitacija komplicirana. 

Pozvonim na njezina vrata i nitko ne otvara. Pričekam još kratko, a onda mi vrata otvori ni manje ni više nego Gabriel. 

Monica

Primam se za glavu te jedva ustajem iz kreveta, probudilo me zvono na vratima. Krenem otvoriti, a onda Gabe vikne da će on. Zaustavim se u hodniku te vidim da je već 12:30. Prošla večer mi je u magli, popila sam previše vina. Učini mi se da čujem Harryev glas te sam sigurna da sam poludjela, ali onda ga čujem ponovo. 

Laganim koracima krenem prema vratima, to je stvarno on. 

'Harry.' izgovaram njegovo ime i suze mi krenu na oči, ne mogu vjerovati da je ovdje. Pored mene stoji Gabriel bez majice i zaključim da je sitacija više nego neugodna. 

'Što je ovo Monica?' glas mu je grub i vidim da je ljut, stavim dlan preko usta i ne znam što bih rekla. 'Ja vas napuštam.' kaže Gabriel te oblači hudicu koju je držao u rukama, uzme tenisice, mahne mi i prođe pored Harrya te ode. 

Harry stoji ispred mene i izgleda predivno, kosa mu je razbarušena, kovrča ima na sve strane, oči su mu umorne i tužne. Želim ga zagrliti i poljubiti. 'Stvarno nije tako kako se čini.' kažem napokon.

'Monica... Jučer je bio zadnji koncert, krenuo sam na prvi avion, nisam oka sklopio i samo sam htio što prije stići u Lonodn da bih te zagrlio, dođem ovdje i onda ON otvara vrata tvog stana i to polugol, molim te objasni mi kako se tebi to čini.' njegove riječi me bole. 

'Gabriel i ja radili smo projekt iz povijesti...' suze mi padaju niz oči. 'Ništa drugo se nije dogodilo.' kažem i shvatim da sam lagala, poljubio me i ja sam uzvratila. 'Pobogu Harry, nije te bilo mjesecima, nisi se javljao od kada su izašle one slike i Gabe je..' krenem, a onda više ne mogu od suza. 

On odmahne glavom. 'Tako znači.' kaže. 'Došao sam ti sve objasniti, Ellie i ja nemamo ništa, prijateljica mi je. Gemmina prijateljica još iz davnih dana. Ostala je trudna, a onda ju je Luke ostavio. Što sam mogao? Ostaviti je samu?' on kaže i shvatim koliko sam glupa, trebala sam mu vjerovati, i jesam na početku. 

Napravim korak prema njemu i gledam ga u oči, 'Ti si jedina za mene.' kaže. Harry stavlja ruke oko mojeg struka te me privuče k sebi, njegova toplina me smiri. Ruke stavim oko njegova vrata te stanem na prste, 'Oprosti mi.' šapnem. 'Ludice.' govori, a onda spoji naše usne u strastven poljubac. Nedostajale su mi njegove usne. Cijelim tijelom mi priđu trnci, kao da je prvi poljubac. 

Nakratko se odvojim iz poljupca, 'Volim te.' prošapta mi na usne, te ga nastavim ljubiti. 

________________________________________________