"Igra života"

6. deo

Mi joj ništa nismo skrivali što je sudbina tako okrutna prema njoj. I nema pravo da se zbog toga tako ponaša prema nama. Kako god. Ne znam zašto uopšte razmišljam o njoj. Nebitna mi je. Iz misli me trgne zvono mog telefona. Uzeo sam telefon iz džepa, povukao zeleni taster i javio se.
-Sine, kako je u novoj školi?
-Onako.
-Deluješ mi smoreno.
-I jesam. Dosadno je.
-Ne brini, to će se vrlo brzo promeniti.
-Šta imaš na umu?
-Upoznaćeš nove prijatelje, možda upoznaš neku devojku...
-Mama, zaustavi se! Znam šta sledi nakon toga "Možda nađeš neku devojku".
-Rekla sam nešto pogrešno?
-Ne, samo...
-Već ti je neka osvojila srce? -Na ovo pitanje nisam znao šta da odgovorim. Reči jednostavno nisu htele da izlaze iz mojih usta, a grlo kao da mi je presušilo.
-Ta tišina... govori mnogo toga.
-Ne, nije mi osvojila srce. Niti će ikada! Koga uopšte može da osvoji da mala, umišljena devojka bez majke?
-Bez majke?
-Da. Kolko sam saznao od razredne, majka joj je umrla na porođaju s njom.
-Nadam se da znaš šta to znači?
-Da, mama, znam. -kažem prevrćući očima, a zatim nastavim da pričam.
-Moram biti pažljiv prema njoj, jer je zbog te rupe u grudima jako ranjiva.
- Tako je. Izgleda da si već prvog dana u novoj školi nešto naučio.
-Ali ja ne želim nikakav kontakt s njom. Mnogo je drska. Ne bih je ni laserom dotakao.
-Čini mi se da je ona tebe dotakla.
-Kako to misliš?
-Ne znam da li te je fizički dotakla, ali psihički izgleda jeste. Čim misliš o njoj.
-Stop! Ja ne mislim o njoj! Niti želim da mislim. U redu?
-Vidim ja da imamo neke zakopane emocije.
-Kakve zakopane emocije, mama?
-Otkopaće se one u međuvremenu.
-Kako da neće. -kažem sarkastično.
-Moram da idem, došli su nam neki poslovni partneri.
-U redu.
-Vidimo se na večeri.
-Ako me ova Daphnie ne ubije, kako je krenula...
-Aaa, znači zove se Daphnie?
-Mama, tu nema ničega i neće ni biti. Pokušaš li da kopaš po mojim emocijama, iskopaćeš samo ravnodušnost prema njoj kao prema svakoj drugoj devojci.
-Jesi li siguran?
-Da, a sad doviđenja. -kažem, te po malo besno prekinem poziv. Žene. Sve pogrešno shvataju. Stvarno moraš da paziš šta pričaš pred njima. Vratio sam telefon u džep i uputio se ka trećem spratu. Tamo nam je učionica.