Daphnie POV: Konačno matura! Jedva sam čekala kraj srednje škole. Ne znam kad pre su prošle četiri godine. Četiri paklene godine koje bih iskreno ponovila. Naročito četvrtu godinu, kada sam upoznala Williama. Kao da je juče bilo kad smo upisali prvu godinu, a sada je već vreme da se odlučuje koji ćemo fakultet. Ronnie i mene i dalje zanima neurologija, tako da se naša odluka o fakultetu nije promenila. Williama i dalje zanima endokrinologija, a Pol, koji u septembru nije znao šta će, odlučio se za stomatologiju. Nažalost, on neće biti na istom fakultetu s nama. Ronnie i ja smo odlučile da kupimo svoj stan u blizini fakulteta. Bićemo cimerke. Oduvek smo maštale o tome.
-Daphnie, jesi li spremna? *Moje razmišljanje prekine nečiji glas ispred vrata. To je bio Mike. Sedela sam ispred ogledala i razmišljala da li sam završila sa sređivanjem za maturu. Ma jesam.
-Da, uđi. *Mike otvori vrata, te uđe u sobu. Gledajući moj odzaz u ogledalu, stao je iza mene i rukama me uhvatio za ramena.
-Savršena si, sestrice.
-Jesam li?
-Jesi. *Gledao me je od glave do pete. I delovao je jako ponosno na mene.
-Ta haljina kao da je krojena za tebe. Prelepo ti stoji!
-Hej, Daphnie, jesi li spremna? *Bila je to Ronnie, koja je utrčala u sobu držeći se za svoju haljinu. Wow! Izgledala je predivno. Brtele njene sive haljine stajale su čvrsto da njenim ramenima. Kosu je vezala u prelepu punđu, a jedan pramen kose padao joj je preko lice. Pogledala sam u Mikea koji je stajao i dalje pored mene. Izgledao je kao da je ostao bez daha.
-Kaži nešto, Mike! *kažem i udarim ga laktom po njegovoj levoj ruci.
-Ronnie... izgledaš prelepo. *Njene oči su odjednom počele jače da sijaju, a na licu se našao široki osmeh. Njeni beli zubi su došli do izražaja.
-Hvala ti, Mike. *Njihovo gledanje prekine tatin glas.
-Daphnie! Ronnie! Došli su vam pratioci. *Ronnie odmah izađe iz sobe, a ja se okrenem ka stolu. Ogrlica koju mi je tata dao kad sam išla da upoznam Williamove roditelje vrlo brzo se našla u mojim rukama.
-Mike, stavi mi ogrlicu. *Mike potvrdno klimne glavom, te uzme ogrlicu i stavi mi je oko vrata.
-Pa... da te izvedem pred pratioca kao što brat izvodi sestru?
-Naravno. *kažem, te čvrsto uhvatim njegovu podlakticu dok sam drugom rukom držala haljinu.
YOU ARE READING
"Igra života"
RomanceSudbina je čudna stvar, zar ne? Nešto da kad najmanje očekujete, a onda oduzme. Nakon smrti voljene osobe, da li će Daphnie uspeti da pronađe ubicu? I verujete li u to da je svet mali? Nakon završenog fakulteta i specijalizacije neurologije, osoba k...
