"Igra života"

31. deo

William pogleda u moja stopala i tada provali da sam bosa.
- Daphnie, ti si bosa sve vreme.
-Pa šta?
-Kako pa šta? Boleće te stomak, ženo Božija.
-Nek me boli, to sam i zaslužila. *William ništa ne kaže, nego me uhvati za ruku, podigne je, a zatim se provuče ispod nje. Za čas sam se našla na njegovom ramenu.
-Williame, spusti me!
-Je l' tvoji spavaju?
-Da.
-Onda nemoj da se dereš. *kaže, a zatim otvori vrata i uđe u kuću. Jednom rukom je držao mene, a drugom rukom je uzeo ranac u kojem su bile stvari koje mi je doneo.
-Gde ti je soba? *Govorio je kroz šapat.
-Na spratu. *Počeo je da se penje stepenicama, te dođe do moje sobe i spusti me na krevet.
-Čemu ovo?
-Sutra ćeš mi biti zahvalna jer te neće boleti stomak. *Samo sam se nasmejala, a William krene ka vratima.
-Kuda?
-Kako kuda? Pa kući, logično.
-Možeš li da ostaneš sa mnom večeras? *William me čudno pogleda.
-Daphnie, jesi li ti dobro?
-Nikad bolje.
-Jesi li sigurna?
-Da. *Dođe do mene i stavi njegovu ruku na moje čelo.
-Nisi vruća.
-Pa kažem ti, dobro sam.
-Jesi li pila nešto?
-Dve čaše vina sa bratom dok smo večerali.
William:A znači to je u pitanju. *Uhvatio me je za ramena i krenuo da me spušta da legnem na krevet.
Ja:Williame, nećeš valjda leći preko mene?
- Neću, ne brini. *kaže, a zatim legne pored mene. Okrenula sam se na bok ka njemu, a zatim ga jednom rukom zagrlila.
-Williame?
-Reci.
-Nećeš nigde otići, je l' tako?
-Ne brini, biću tu i kad se probudiš. *Na tu rečenicu sam se nasmejala, a zatim bezbrižno sklopila oči i vrlo brzo utonula u san.