"Igra života"

60. deo

Sišao sam sa sprata i uputio se ka kuhinji.
-Daphnie, jesi li tu? *Nigde odgovora. Tad sam i ušao u kuhinju i stvarno nikoga nije bilo tu. Nastavio sam dalje ka dnevnoj sobi.
-Daphnie! *Dozivao sam je, ali kroz šapat. Međutim, prizor koji me je zatekao u dnevnoj sobi nije me ostavio ravnodušnim. Na kauču su sedeli Daphnie i William i spavali zagrljeni. Iskreno, preslatki su. Uzeo sam ćebe koje je bilo na fotelji i pokrio ih. Nisam želeo da ih budim, mnogo su slatki ovako. Kad sam ih pokrio vratio sam se nazad u svoju sobu. Na krevetu je ležala Ronnie i bezbrižno spavala sa osmehom na licu. Legao sam pored nje. Izgleda da je ona to osetila, te je glavu podigla sa jastuka i spustila je na moj grudni koš. Nasmejao sam se. Dok sam zamišljeno gledao u plafon, jednom rukom sam je češkao po leđima. Šta ako je Daphnie bila u pravu? Šta ako stvarno postoji nešto između Ronnie i mene? Ne, to je nemoguće! Poznajem ovu devojku od njene sedme godine, ona je kao deo porodice. Razmišljajući o svemu, ubrzo sam zaspao i ja.
*jutro*
Daphnie POV: Budim se jer mi se jednostavno više ne spava. Podigla sam glavu, a zatim sam shvatila da sam sve vreme spavala na Williamovom ramenu. I dalje je spavao. Ili sam ja bar mislila da i dalje spava. Gledala sam u te zatvotene kapke. Čoveče, kako je sladak dok spava! Na tu pomisao sam se nasmejala. Mogla bih ovako zauvek da ga gledam. I nikad ne bih prestajala da uživam- pomislila sam.
-Je l' planiraš zauvek tako da me gledaš? *kaže, dok su mu oči i dalje bile zatvorene.
-Molim? *kažem iznenađeno, jer sam mislila da spava. I mislila sam da ne zna da čita misli.
- Je l' planiraš zauvek tako da me gledaš? *Ponovio je.
-Jesi li se ti to pravio da spavaš? *kažem po malo ljuto, dok sam imala osećaj da polako crvenim. William ništa nije govorio samo se nasmejao. Međutim, ovog puta nisam pala na taj sladak osmeh.
-Koji si ti prevarant, ja ne mogu da verujem! Ne može čovek na miru ni da uživa u pogledu! *kažem sa namrštenim izrazom lica. Otkrila sam se, a zatim krenula da ustajem iz kreveta. Međutim, William uhvati moju levu ruku i povuče me nazad kod sebe i tako me spreči da ustanem. Pala sam pravo njemu u zagrljaj. Kako sam pala, tako je stavio drugu ruku preko mene kako bi me zagrlio i kako bi sprečio da opet ustanem.
- Ne ideš ti nikuda. Umesto toga, mogla bi da kažeš jedno slatko "Dobro jutro, ljubavi" i da me poljubiš za dobro jutro.
-Pa moraćeš da me pustiš ako želiš da to uradim.
-Obećaj da nećeš pobeći.
- Kunem se. *William skloni ruku sa mene i tako me pusti iz zagrljaja. Malo sam se podigla tako što sam se laktovima naslonila na krevet.
-Pa da čujem.
- Dobro jutro, majmune. *kažem, a zatim mu udarim blag šamar. Počela sam da se smejem, a William me je ponovo jako zagrlio kao malo pre. Kao da je želeo da me uguši u zagrljaju.
- Dobro jutro, veštice. *kaže, a zatim spoji naše usne u kratak, ali prelep poljubac.