Nasmejao sam se. Zaljubila se. Još samo kad bi ona to htela da prizna. Neću je terati da mi prizna. Sama će kad bude bila spremna za to. Ništa je neću terati na silu. Otisnuo sam jedan nežan poljubac na njeno čelo, a zatim je čvrsto zagrlio.
- Williame, koliko je sati? *Ne puštajući je iz zagrljaja jednom rukom sam izvadio telefon iz džepa, dok sam je drugom rukom i dalje grlio.
- Pola jedanaest.
-Pola jedanaest?
-Da.
-Moram kući! Sutra ustajem rano, ne smem do kasno da ostanem. *kaže, te me pusti iz zagrljaja i krene da trči. Krenuo sam i ja da trčim za njom.
- Daphnie, stani! Polako! *Zaustavi se, te sačeka da dođem do nje.
-Otpratiću te do kuće. *Daphnie potvrdno klimne glavom kao znak da mi to dozvoljava.
-U redu, ali brzo hodaj. *Krenuli smo da hodamo ka njenoj kući malo bržim hodom. Usput smo ćutali, međutim Daphnie je rešila da tu tišinu prekine.
-Ne mogu da verujem da sam ceo dan provela sa tobom.
-I ovog puta nisi pila vino, tako da si sama odgovorna za svaku reč koju si rekla.
- Stojim iza svake reči koju sam izgovorila, Williame. Ovog puta stvarno nije bilo nikakvog alkohola da bih posle mogla da kažem da je to zbog toga.
-I da si pila... to ne bi bilo zato nego jer si se zaljubila.
-Nisam se zaljubila.
- Jesi.
- Nisam!
- Jesi!
-Nisam!
- Jesi! *Daphnie ništa ne kaže, nego podigne jednu nogu i pokuša da me saplete. Međutim, umesto da saplete mene, saplela je samu sebe. Uhvatio sam je da ne padne, a onda počeo da se smejem.
-Šta se smeješ? Mogla sam da padnem!
-Koliko si smotana, saplela si samu sebe. *Jedva sam izgovorio. Nisam mogao doći do daha od smejanja.
YOU ARE READING
"Igra života"
RomanceSudbina je čudna stvar, zar ne? Nešto da kad najmanje očekujete, a onda oduzme. Nakon smrti voljene osobe, da li će Daphnie uspeti da pronađe ubicu? I verujete li u to da je svet mali? Nakon završenog fakulteta i specijalizacije neurologije, osoba k...
