"Igra života"

95. deo

Ustala je sa stolice, te izađosmo. Šetali smo oko bolnice. Odjednom, Ronnie je stala.
-Nećeš valjda opet da se onesvestiš?
-Mike, sve će biti u redu, zar ne?
-Naravno da hoće. *Priđem joj. Stajao sam korak ispred nje.
-I Daphnie i William će biti dobro, je l' tako?
-Tako je. Njihova ljubav je toliko jaka da će pobediti i oboje će biti dobro. *Ronnie je dugo ćutala i zamišljeno me gledala.
-Mike, treba mi tvoja pomoć.
-Reci. Šta god da je u pitanju.
-Kad smo izašli iz vaše kuće ispred su bili parkirani jedan auto i motor. Pol i ja smo otišli njegovim autom, a William i Daphnie su stigli motorom. *Kakav motor? O čemu priča Ronnie? Daphnie nam nije pominjala da će ići motorom. Nastavio sam da slušam Ronnie.
-Kad ga je Daphnie čudno pogledala jer nije ni ona sama očekivala da će na maturu ići motorom, William je rekao... *Zastala je da uzme vazduha.
-Šta je rekao?
-Da je samo sat vremena pre toga neko polomio staklo na njegovim kolima. William sumnja da je to sin od čoveka koji duguje novac Jacku, njegovom ocu. *Povezivao sam kockice u glavi.
-Misliš li da je ta osoba odgovorna za njihovu nesreću?
-Ne mogu stopostotno da tvrdim, ali moguće.
-Pol je išao da pomogne da nađu Williama, je l' tako?
-Da.
-Zovi ga da dođe ovde. *Ronnie potvrdno klimne glavom, te izvadi telefon iz torbice i pozove Pola. Za nekoliko minuta, došao je do nas.
-Kad si išao da tražiš Williama, da li je policija možda našla i motor?
- Jeste, gurao ga je jedan policajac.
-Je l' ti bilo možda nešto čudno na motoru?
-Nisam ništa primetio. Zašto?
-Sumnjamo da je nesreću izazvala ista ona osoba koja je polomila staklo na Williamovim kolima.
-Je l' policija odnela motor sa sobom?
-Da. Odneli su ga na pregled, da provere.
-Idemo tamo! *kaže odlučno.
-Ronnie, ti ne ideš!
-Mike je u pravu. Ostani ovde sa Daphnie. Nas dvojica ćemo otići.
-A šta da joj kažem ako pita za Williama?
-Ako joj lažemo, to joj se neće svideti.
-Reci joj da ne znaš ništa, dok ne saznamo uzrok nesreće.
- U redu.