"Igra života"

91. deo

Nepoznati dečko sa prelepim očima mi je prišao i rukama me uhvatio za obraze.
- Hej, obećavam ti. Naći ću ga. Obećavam.
-Ne želim nigde da idem dok mi ga ne dovedete ovde ispred mene! Želim da se uverim da je dobro! *Medicinska sestra mi je ubrzigala nešto za smirenje, što me je uspavalo. Duboko u sebi osećala sam neku opasnost, ali želela sam da me taj osećaj vara. Osećala sam kako me ubacuju u kola hitne pomoći. Više se ničega nisam sećala.
Ronnie POV: Pol i ja smo utrčali u bolnicu. Ispred jedne sobe sedeli su Charlie i Mike. Charlie se držao rukama za glavu, a Mike je bio naslonjen na zid uplakan. Sela sam pored njega i čvrsto ga zagrlila. Naslonio je glavu na moje grudi, a zatim počeo još više da plače. Pol je pričao sa Charliem.
Mike POV: Nakon što sam se naslonio na Ronnie počeo sam još više da plačem. Nisam mogao ni da zamislim da se mojoj sestri bilo šta desi. Ona to nije zaslužila. Pomišljajući šta se sve može desiti, plakao sam sve više i više. Kao mala beba. Takođe, boli to što sam u ovom trenutku nemoćan. Ne mogu joj pomoći nikako. Odjednom, doktor je izašao iz njene sobe. Svi smo ustali i s nestrpljenjem čekali da nam kaže kako je Daphnie.
- Porodica Daphnie Rice, je l' tako?
-Da.
- Daphnie je lakše povređena. Jedina veća posekotina joj je na levom boku. Sem toga ima neke sitne ogrebotine i posekotine po rukama i nogama, ali ništa strašno. Porodica koja joj je pomogla na putu rekla je da je imala kacigu, tako da ju je ona spasila. Možete ući kod nje jedan po jedan. Želim joj brz oporavak. *Krenuo je da ide, ali sam ga zaustavio.
-Doktore?
-Da? *kaže i okrene se ponovo ka nama.
-Ima li kakvih vesti o njenom dečku Williamu Mitchell?
- Nažalost, ne. Policija ga još uvek traži.
-U redu, hvala Vam. *Potvrdno klimne glavom, a zatim ode.
-Idem da im pomognem da ga nađu.
-Pol?
-Reci, Ronnie.
-Javljaj ako nešto saznaš.
-Naravno. *kaže, a zatim ode.