"Igra života"

45. deo

Kad je to rekao, nešto kao da me je preseklo u stomaku. Nervoza u meni je rasla, a ja sam počela da se znojim. Ćutala sam. Bila sam jako zbunjena i nisam znala kako da započnem tu priču, priču o nama. Iz misli me trgne Williamov glas.
-I? *I dalje sam ćutala. Nisam znala kako da započnem. Zablokirala sam skroz. Ovo mi se ranije nikad nije desilo. Bože, šta mi se dešava? Zašto sam ovakva kad sam sa Williamom? Međutim, to što usta nisu znala šta da kažu, to nije sprečilo oči da ga gledaju. William je gledao negde u daljinu i čekao da ja počnem sa pričom. Odjednom, on pogleda u mene, a ja skrenem pogled kako ne bi provalio da ga sve vreme gledam. William se slatko nasmejao.
- Šta se smeješ ko konj? Je l' te konj ujeo kad si bio beba? *kažem ozbiljno, dok se William smejao.
- Iskreno, dve stvari su mi smešne.
-Kojе?
-Prva to što si odmah sklonila pogled kad sam na tebe pogledao... *Prekinem ga na pola rečenice.
-Ko kaže da sam ja tebe gledala? *Rekla sam skroz ozbiljno, sa toliko samouverenosti, ali sam pogled sklanjala od njega kako ne bi provalio da lažem.
- Daphnie, provalio sam.
-Aman nisam tebe gledala.
-Da, da.
-A koja je druga stvar koja ti je smešna? *Skrenem sa teme.
-To što si zbunjena.
-Ja zbunjena?
-Da, ti.
-Zar ti ja izgledam tako?
-S tvojim mozgom nešto nije u redu, ali tebi to nije problem. Tebe zanima neurologija. *Nervozno sam ga pogledala, a zatim krenula da ustanem. Međutim, William me spreči da skroz ustanem na noge tako što me uhvati za zglob leve ruke i povuče nazad pored njega.
-Molim te, ne idi! Ostani! *U njegovim očima se stvarno videla želja da želi da ostanem da njim. Želela sam i ja. Ne znam zašto, ali toliko mi je lepo sa njim. Osećam se nekako... cela. Kao da mi ništa ne fali. Kao da mi je rupa u grudima zaceljena. Njegovo prisustvo uspeva čak i tu rupu u grudima da zaceli koja je nastala zbog mame. Niko to do sada nije uspeo. Ali kako je on? Šta mi je to uradio? Možda grešim, ali ta rupa mi trenutno zaista deluje zaceljeno. Podigla sam glavu i susrela se sa Williamovim pogledom.
William POV: Daphnie je podigla glavu i pogledala me pravo u oči. U tom trenutku sam imao osećaj kao da je sve oko nas stalo. Te oči imaju moć da zastave sve, osim mog srca koje sada kuca jače nego obično. Koje si mi čini bacila, veštice? Kojom li mi magijom ubrzavaš rad srca? Kojom magijom učiniš da mi mozak ovako zabaguje? Koju to magiju kriješ u tim prelepim, braon očima?