"Igra života"

16. deo

-To ne dolazi u obzir!
-Zašto? Nikad nisi noćila kod nekoga?
-Jesam kod Ronnie. Nikad nisam kod...- Zastala sam.
-Kod? -kaže, a zatim ustane i stane ispred mene.
-Williame, odalji se od mene, molim te!- Imala sam osećaj da mi obrazi gore.
-Ne brini, Daphnie, neću te silovati.
-Nisam rekla da ćeš me silovati.
-Zašto me se onda toliko plašiš? -Dugo sam ćutala i smišljala šta da kažem. A onda sam se setila naših susreta danas.
-Do malo pre smo se samo svađali. Kako da se ne plašim? -William se samo nasmejao, a onda se, iz poštovanja prema meni, pomerio dva koraka u nazad.
-Dovoljno?
-Da.
-A sad odgovori na ono pitanje.
-Koje?
-Kod?
-Kod... druga.
-A ja sam ti drug?
-Da. Nisi valjda mislio dečko? -William je počeo da se smeje.
-Ne. Zapravo sam mislio da nisam čak ni drug.
-Sada nisi ni to.
-A ti bi volela da ti budem dečko?
-Ni u ludilu! Kako ti to može pasti na pamet? Nikad ne bih bila sa osobom kao što si ti!
-Osećanja su obostrana. Ja tebe ni laserom ne bih dotakao!
-Lepo je to znati. A sad pomozi mi šta da radim?
-Kažem ti, možeš ostati ovde.
-Naravno da ne.
-Onda ne znam.
-Znam!
-Šta si smislila?
-Zvaću Ronnie da mi donese čiste stvari, a onda ću otići kući.
-Kako hoćeš. -Odjednom, moj peškir je krenuo da spada, te sam ga čvrsto uhvatila i držala jednom rukom. William se opet nasmejao.
-Možeš li mi dodati telefon?
-Zašto ga ne uzmeš sama?
-Tebi je bliže. Dodaj mi. -Ništa ne kaže, samo uzme moj telefon sa stočića. Međutim, nije mi dao u ruke.
-Daj mi!
-Ne, ne.
-Williame, ne igraj se sa životom.
-Kako se ja to igram sa životom?
-Polomiću ti lobanju! Daj mi!
- Moraćeš sama da mi uzmeš. -kaže kroz osmeh, a zatim podigne ruku u kojoj je držao moj telefon iznad glave. Videvši da neće sam da mi da, približila sam mu se. Telom sam bila skroz uz njega. Pokušavajući jednom rukom da mu uzmem telefon, popela sam se na prste dok sam drugom rukom i dalje držala peškir.