Uputim se ka svojoj sobi. Dođem do ormara, te tu ubacim stvari koje su mi do sad bile u Williamovoj kući. Zatim izvučem crne stvari koje ću obući sutra na sahrani. Volela bih da mogu da obećam sama sebi da neću plakati. Možda i ne bi trebalo. William ne bi voleo da me vidi takvu. Ali to je preteško. Duša me toliko boli. Ne mogu ni da opišem. Legla sam u krevet i zagrlila jastuk. Suze iz oka su mi se nazirale, ali sam se trudila da ne plačem. Međutim, bolne uspomene su mi prolazile pred očima. Svaka uspomena, svaka reč, svaki pogled, svaki dodir... sećam se svega. Baš svega. I jako boli. Suze su krenule da se slivaju niz moje obraze. Ne mogu da se suzdržim.
Pol POV: Ležim na krevetu i zamišljeno gledam u plafon. I dalje ne mogu da verujem da Williama više nema. I dalje ne mogu da verujem da je njegovo srce prestalo da kuca i da on više nije ovde sa nama. Sada je makar na nekom boljem mestu, gde ne stradaju nedužni, gde se kažnjavaju krivi i loši ljudi. Drago mi je što se probudio baš u momentu kada je Daphnie bila kod njega u sobi i rekao joj šta joj je rekao. Verujem da je njegovo srce osetilo da mu je u blizini devojka koju voli i da se svim snagama borio da aktivira mozak i otvori oči. Moguće da ga je i bolelo dok je pričao. Trpeo je sav taj bol zbog nje. Opet je dokazao da ju je stvarno voleo. Iz sveg srca. Onako istinski. Bezuslovno. A i ona njega. Mogu da zamislim kako je njoj. Veliki gubitak za nju. Pozvaću je, moram da vidim da li je dobro. Čuvaću je kao malo vode na dlanu, kao svoju sestru. Zbog Williama, znam da bi meni rekao da je čuvam. Uzeo sam telefon i pozvao Daphnie. Posle par sekundi, javila se.
-Hej, Pol? Je l' sve u redu? Je l' se desilo nešto? *Govorila je zabrinuto.
- Ništa se nije desilo. Zovem da vidim je l' si u redu.
-Hvala ti što brineš. Nisam u redu, Pol. Nije on zaslužio to što mu se desilo. Bio je on dobra duša. Znam šta je sve radio dok se nisu preselili ovamo, ali on je u dubini duše mnogo dobar. Volela bih da sam to videla odmah, prvi put kad sam ga videla.
-U pravi si, Daphnie. Video sam brata u njemu čim sam ga upoznao.
-Znaš naš prvi susret, ali iskreno ne bih ga menjala. Da mogu da vratim vreme, sve bih isto sa njim uradila. Jedino što bih sprečila da idemo motorom na maturu. Da sam samo znala... *Prekinem je na pola rečenice.
-Daphnie, moram ti nešto reći.
YOU ARE READING
"Igra života"
RomanceSudbina je čudna stvar, zar ne? Nešto da kad najmanje očekujete, a onda oduzme. Nakon smrti voljene osobe, da li će Daphnie uspeti da pronađe ubicu? I verujete li u to da je svet mali? Nakon završenog fakulteta i specijalizacije neurologije, osoba k...
