"Igra života"

35. deo

Došla sam do ranca koji mi je doneo William. Izvadila sam iz njega stvari koje sam zaboravila kod njega, a onda sam počela da ih mirišem. Miriše na Williama. Nasmejala sam se, a onda pogledala sat. Kuku! Kasnim! Skinula sam stvari sa sebe, a zatim obukla stvari koje mi je William doneo. Nisam imala vremena da tražim po ormarima nešto drugo. A i ovo miriše na Williama.
Odjednom, napravim ozbiljnu facu. Ko li je oprao ove moje stvari? Nadam se da nije Williamova majka. Ne želim da me upozna na takav način. Mada, ne znam ko bi ih onda oprao. William sigurno ne. On mi deluje kao da ne zna ni kašiku da opere, kamoli odeću. Moraću da ga pitam u školi. Uzela sam ranac sa knjigama i istrčala iz sobe. U trpezariji su sedeli Mike i moj tata. 
Ja:Nemam vremena da doručkujem, moram da idem. *kažem, te istrčim iz trpezarije u nadi da nisu osetili drugačiji miris. Dobro znaju da ne mirišem ovako.
- Daphnie, stani. *Samo stanem, ne okrećući se nazad ka njima. Samo da nije provalio drugačiji miris. Samo da nije provalio.
-Je l' ti to mirišeš drugačije nego obično? *Znala sam. Šta ću sad? Mike ustane sa stolice i dođe do mene, a zatim me onjuši.
-Pa... ja... to su one prljave stvari koje su mi ostale kod Ronnie ono veče. *Lagala sam. Nisam im rekla niti planiram da im kažem kod koga sam tada zapravo bila i kod koga sam zapravo zaboravila svoje stvari.
-Ali...
-Ali?
-Ni Ronnie ne miriše ovako.
-Pa... možda su kupili novi omekšivač. *Rekla sam kroz mucanje. U glasu mi se moglo videti da lažem i da pričam skroz nesigurno. Međutim, njegov izraz lica nisam mogla protumačiti. Nisam mogla protumačiti da li mi veruje ili ipak ne. Pogledala sam u pod kako bih izbegla da me gleda u oči i provali da lažem. Taman kad sam očekivala da će početi da viče na mene jer lažem, uhvatio me je za rame.
-Aa okej. Izvini što sam te zadržao, i onako već kasniš. *Ponovo sam podigla glavu i pogledala ga u oči.
-Daa, kasnim! *Krenem da trčim ka ulaznim vratima, a Mike za mnom sa ključevima u ruci. Ušli smo u kola, te se uputili ka školi. Mike me je sve vreme čudno gledao.
-A sad mi reci istinu. Ne verujem ti u to što si rekla, a nisam hteo pred tatom.
-Ali to je istina.
- Daphnie, znam kad lažeš. Čoveče, živom sa tobom 18 godina, znam kako dišeš.