"Igra života"

66. deo

-Daphnie je u pravu. Mene fasciniraju dela, ne reči.
-Znam. *Delovao je kao da je želeo reći još nešto, ali ga je tata u toj nameri prekinuo.
-Pa, Williame... čime se bave tvoji? *Prekinula sam ga pre nego što je stigao da uopšte smisli odgovor.
-Vidim ja da će se ova priča odužiti. Tata, da skuvam ja tebi jednu kaficu?
-Može.
-Mike, hoćeš li ti?
-Može, ne želim da tata sam pije.
-Ronnie?
-A? *kaže ne otvarajući oči.
-Ronnie! *kažem malo glasnije. Ronnie se u tom trenutku trgne.
- Čika Charlie? Kad ste došli? Izvinite nisam Vas videla.
-Jasno mi je sve, ne brini se. *kaže i namigne joj.
-Ronnie, želiš li ti kafu?
-Ne, ja ću neki aspirin ili paracetamol. Šta god imaš. *Otišla sam do kuhinje, stavila džezvu na ringlu, uzela lek iz frižidera i čašu vode, te se vratila nazad u trpezariju. Dala sam Ronnie paracetamol i čašu vode.
-Čime se bave tvoji, Williame?
-Biznisom. Tata ima veliku firmu. *William i tata su sve vreme pričali o poslu, o školi i o nekim planovima za budućnost. Deluje mi kao da ga je tata zavoleo. Otišla sam do kuhinje, zakuvala kafu i donela tati i Mikeu. Njih dvojica su polako pili kafu. Ronnie je delovala kao da je glavobolja polako prolazi, ali je i dalje bila pospana. Sve je delovalo nekako prelepo. William se super uklopio u moju porodicu. Nadam se da ću tako i ja u njegovu. Iskreno, nije mi baš svejedno. Nervoza na mom licu je bila toliko očigledna, da ju je primetila čak i mamurna Ronnie.
- Izvinite nas na trenutak. *kaže i povuče me sa sobom u kuhinju.
- Čemu taj nervozan izraz lica? Je l' zato što ćeš večeras upoznati Williamove roditelje?
-Kako znaš za to?
-Rekao mi je William malo pre. *Ništa nisam govorila.
- Daphnie, ne brini se. Njegovi roditelji su te već prihvatili kao deo porodice i već su te zavoleli. A William... William te stvarno voli. Hej, devojko, nemaš razloga za brigu.
-Nadam se da si u pravu. *kažem tiho, a Ronnie me zagrli.