"Igra života"

67. deo

Vratile smo se nazad u trpezariju.
-Pa ja bih morao da krenem. *kaže, te ustane sa stolice.
-Drago mi je što sam vas upoznao, gospodine Rice. *kaže, te mu pruži ruku u znak pozdrava. Tata spusti šolju kafe, te se pozdravi sa njim. William se okrene ka meni i poljubi me.
-Vidimo se kasnije, veštice.
-Vidimo se. *kažem, a William izađe iz kuće.
-Veštice?
-Tata, dobro znaš da bi ga ubila da je zove princezom.
-U pravu si. Ronnie? *kaže gledajući u nju. Ona ga upitno pogleda.
-Jesi li bolje?
-Da, mnogo bolje.
- Je l' ti se spava?
- Spava mi se, ali hoću da idem kući.
- Želiš li da te odvezem?
-Ne, sama ću. *kaže, a zatim ustane sa stolice.
-Čekaj da ti dam neke moje stvari da obučeš da ne ideš u Mikeovim stvarima.
-Haljina ti je u lavoru u kadi. *Ronnie i ja smo se popele na sprat. Dok se ona presvlačila ja sam otišla do WC-a da vidim u kakvom joj je stanju haljina. U kadi, u lavoru bila je potopljena srebrna haljina sa otvorom na leđima koja je imala svud po sebi fleke od povraćanja. Uzela sam je iz vode i ubacila u veš mašinu.
- Daphnie, je l' haljina u mnogo lošem stanju?
-Pa onako. *Pričale smo dok smo silazile niz stepenice. Na vratima smo se zagrlile, a zatim je izašla iz kuće. Vratila sam se u trpezariju.
-Ronnie je otišla?
-Da.
-Je l' ta devojka normalna? *kaže, a zatim krene da trči ka vratima. Sela sam na njegovo mesto.
- Verovatno ide da je odvede do kuće.
-Neka ga. Oseća se odgovornim za nju. *kaže, a zatim otpije poslednji gutalj kafe.
-Sviđa mi se William. Dobar je.
-I jeste. Veoma dobar.
- Drago mi je što si našla nekoga za sebe. *kaže i ustane sa stolice. Sagne se, poljubi me u kosu, a zatim se uputi ka njegovoj sobi. Drago mi je što mu se sviđa William. Nadam se da ću se i ja svideti njegovim roditeljima. Znam da su oni dobri ljudi.