"Igra života"

18. deo

Nasmejala sam se, a William je vrlo brzo provalio zašto se smejem.
-Nije to što misliš. Ja nju ni laserom ne bih pipnuo.
-Nešto mi se ne čini tako.
-Hoćeš li ući ili ćeš samo stajati tu? *kaže, te na taj način skrene sa teme.
-Naravno. Hvala. *kažem, a zatim pređem prag kuće, a William zatvori vrata.
-Samo budi tiha. Moji spavaju. *kaže kroz šapat. Ništa ne kažem, samo potvrdno klimnem glavom. William prođe pored mene, te me odvede na sprat do njegove sobe gde nas je čekala Daphnie. Ušli smo u njegovu sobu, a na krevetu je sedela Daphnie umotana u peškir.
-Čoveče, stvarno bi neko pomislio da ste se vas dvoje zajedno kupali. *Daphnie i William me u isto vreme oštro pogledaju.
- Naravno da ne! *kažu u isto vreme.
-Zašto ste onda oboje u peškiru?
-Ja sam u peškiru jer čiste stvari nemam, a ova budala... eto tako mu se htelo.
-Njanjanja! Tebi kao smeta? *Daphnie ustane sa kreveta, te stane ispred Williama. Izgledali su kao da će se potući svakog trenutka. I to u peškirima.
-Naravno da mi smeta sve što se desilo! Smeta mi to što si došao u mek! Smeta mi to što si mi upropastio izlazak sa najboljom drugaricom! Smeta mi to što sam uopšte došla ovde! Smeta mi to što sam se kupala u tvom kupatilu i umotala u tvoj peškir! Smeta mi to što mi je peškir pred tobom skliznuo s tela! Smeta mi to... *William je prekine na pola rečenice.
-Ne brini, ništa nisam video kad ti je skliznuo peškir. Stavila si svoje ruke na moje oči. Mislim da ću morati da dezinfikujem oči.
-Ti si ceo prljaština, ne bi ti pomoglo sredstvo za dezinfekciju.
-Nisi ni ti ništa bolja. Misliš da je meni bilo lepo sa tobom? *Daphnie ništa ne kaže, umesto toga udarila mu je šamar.
-Dobro, sad je dosta! *kažem, te stanem između njih. Gledali su besno jedno u drugo. Izgledali su kao da to nisu iste one osobe koje su sedele ispred meka na trotoaru i smejali se zajedno.
-Daphnie, evo ti stvari i idi presvuci se. *Ne sklanjajući besan pogled sa Williama, zgrabi njene stvari iz mojih ruku, te ode u kupatilo da se presvuče. Pogledala sam u Williama.
-Šta sad ti hoćeš?
-Zašto si takav prema njoj?
-Zašto sam ja takav prema njoj? Stvarno me to pitaš?
-Da.
-Ona je takva prema meni! Ja sa njom pokušavam lepo, ali onda prosto ne zna lepo! Previše je drska i bezobrazna! Zaista se trudim da me zavoli.
-Pa neće te zavoleti ako se prema njoj ponašaš ovako. *William ništa ne kaže, samo skrene pogled, a zatim besno šutne u sto pored njega.