Išla sam u Williamovom pravcu, međutim prošla sam pored njega ko pored turskog groba. Prošla sam pored njega kao da ga ne poznajem. Kao da ne idemo u isto odeljenje.
- Daphnie? *Nakon što sam čula da me zove samo sam stala, a zatim posle par sekundi okrenula glavu ka njemu. Ništa nisam govorila, samo sam ćutala i gledala ga oštro.
-Zar ćeš samo tako da prođeš pored mene?
-A zaslužio si nešto više?
-Opet ti i tvoja drskost. *kaže dolazeći do mene.
- Imaš li nešto protiv toga?
- Imam.
-E pa onda taj problem reši sam. *kažem, a zatim se okrenem i krenem da idem. Međutim, on me spreči tako što me uhvati za ruku. Okrenula sam se nazad ka njemu.
-Možeš li mi pustiti ruku?
-Prvo mi reci zašto si takva?
- Šta ti tačno nije jasno kada kažem da te ne želim u blizini sebe?
- Daphnie, znam da pokušavaš da me odbiješ tim gardom. Glumiš nedodirljivu, a vrlo dobro znamo da si jedna nežna i ranjiva duša.
-Williame, ne pravi se da znaš nešto o meni. Ne znaš ništa zapravo.
- Daphnie, samo sam te pitao zašto si takva? Juče smo se zabavili u meku, a danas si mrtva hladna prema meni. Tačnije otkako je Ronnie došla sinoć. Da sam znao, ne bih je ni pustio da uđe u kuću.
-U tome i jeste problem. Volela bih da se to u meku nije desilo. *William me je snuždeno gledao.
-Mogu li sad dobiti svoju ruku nazad? *Ništa ne kaže, samo mi pusti ruku. Okrenula sam leđa,a zatim ušla u školu.
William POV: Gledao sam tužno u nju kako se sve više udaljavala. Ne mogu da verujem da ne želi da mi da priliku. Ona je jedina devojka koja odbija da mi poklekne. Jedina devojka od koje je teško izmamiti "Da". Jedina devojka koja vredi, a baš ona me mrzi. Odjednom, neko stavi ruku na moje rame. Okrenem se i ugledam...
YOU ARE READING
"Igra života"
RomanceSudbina je čudna stvar, zar ne? Nešto da kad najmanje očekujete, a onda oduzme. Nakon smrti voljene osobe, da li će Daphnie uspeti da pronađe ubicu? I verujete li u to da je svet mali? Nakon završenog fakulteta i specijalizacije neurologije, osoba k...
