"Igra života"

97. deo

Seli smo u kola i uputili se nazad ka bolnici.
-Znači misliš da smo našli krivca?
-Da, sto posto je ta osoba. Kad se vratimo u bolnicu moraćemo da popričamo sa Williamovim tatom?
-Sa gospodinom Jackom?
-Da.
Ronnie POV: Sedela sam na stolicu pored kreveta, kada se Daphnie probudila.
-Hej, Ronnie.
-Hej, Daphnie, kako si?
-Kako mogu da budem kad ne znam šta mi je sa dečkom?
-Žao mi je.
-Ima li nekih novosti? *Kada me je to pitala, progutala sam knedlu u grlu. Ne želim da joj slažem, ali ipak moram dok ne saznamo uzrok nesreće.
-Ne, još uvek ništa. *Daphnie je gledala u plafon, a oči su joj bile pune suza. Gledala sam tužno u nju.
-Bože, samo da on bude dobro! Meni neka bude kako god, samo da njemu bude dobro! *Govorila je kroz plač. Imam osećaj da je fizičke rane ne bole ni približno kao ove psihičke. Pogledala je u mene tužnim pogledom. U njenim očima mogla sam videti da je tačno ono što sam malo pre pomislila. U očima joj vidim koliko pati. Koliko bi samo želela da zna da je živ i da je dobro.
-Dečko sa prelepim očima...
-Koji dečko?
-Ne znam kako se zove... njegova majka i on su mi pomogli na putu... On mi je obećao da će ga naći.
Mike POV: Pol i ja smo stigli nazad u bolnicu. Ušli smo u hodnik. Sve je nekako delovalo potpuno isto, kao pre nego što smo otišli u policijsku stanicu. Atmosfera ista kao i pre. Svi su sedeli ili stajali naslonjeni na zid, tužni i s nestrpljenjem čekali svaku novu vest. Međutim, novih vesti nije bilo. Ni lepših, ni ružnih. Sve je bilo isto. Odjednom, do nas dođe doktor, a sa njim neka žena i dečko.
- Ovo su ljudi koji su pomogli vašoj Daphnie na putu.
-Ja sam Barretta Blackley.
- Charlie Rice.
-Mike Rice.
-Ovo je moj sin Ja... *Prekine je na pola rečenice.
-Mama, nemam vremena za predstavljanje, moram joj reći da sam ispunio obećanje. *Produžio je dalje ka sobi gde je Daphnie. Moram priznati bio sam zabrinut. Međutim, kada je rekao da je ispunio obećanje, shvatio sam da je dobar. Da nema razloga za brigu.
-Dao joj je obećanje da će pronaći njenog dečka Williama i pronašao ga je.
-Vaš sin ga je pronašao? *upita Susie.
-Da.
-Hvala vam puno! *kaže, a zatim, plačući, zagrli gospođu Barrettu. Barretta je bila zbunjena, ali je osetila da treba da uzvrati zagrljaj, što je i uradila.