"Igra života"

36. deo

Skrenem pogled sa njega, te pogledam u retrovizor.
-Daphnie, nećeš izaći iz ovih kola dok mi ne kažeš istinu. *Duboko udahnem, te se ponovo okrenem na njemu.
-Dobro, reći ću ti. Ali ovo ostaje između nas?
- Naravno da ostaje između nas.
-Ni tati čak ne možeš da kažeš.
-Dobro, nikakav problem.
-Taj dan sam bila u meku sa Ronnie. Sve je bilo normalno dok se samo odjednom ni od kuda nije pojavio William, nov dečko u mom odeljenju o kojem sam vam pričala. Ronnie je otišla do WC. Zagrcnula se, a ja sam tek kasnije shvatila da je to namerno uradila kako bi nas dvoje ostavila same. Prema Williamu sam bila hladna od trenutka kad smo se upoznali. Počeli smo da se raspravljamo, a ja sam ustala i polila ga coca colom. *Mike je počeo da se smeje.
-Dobro. Nastavi? *kaže kroz smeh.
-Onda smo se gađali ponfritom sve dok on mene nije po kosi polio coca colom. Tada nas je i obezbeđenje izbacilo napolje. Htela sam da odem kod Ronnie da se operem i presvučem, ali mi je on ponudio da to uradim kod njega.
-Je l' se desilo nešto kod njega?
-Desilo se to da smo se posvađali.
-I ništa više?
-Naravno da ne. A ja sam te stvari zaboravila kod njega.
-I kako su te stvari završile nazad kod tebe?
-On mi je doneo.
-Kad?
- Sinoć. I prespavao je kod mene jer sam mu ja to tražila.
-A sinoć? Ništa nije bilo?
-Mike, na šta ti ja ličim? Samo sam mu spavala u zagrljaju i to je sve.
-Dobro, izvini. Samo brinem za tebe.
-Pa, malo preteruješ.
-Znači, budući zet nam je bio u kući i ti nas nisi budila da ga upoznamo?
-Kakav budući zet, Mike? Šta lupaš?
-Lepo kažem. Ti si se zaljubila, sestrice. To dokazuješ i tako što si obukla te stvari da mirišeš na njega.
- Mike, nisam se zaljubila u tog majmuna!
-Stvarno?
-Jesi li me vozio do škole samo da bi me propitivao kao da sam u policijskoj stanici?
-Naravno da ne. Samo sam primetio da lažeš i hteo sam znati istinu.
-Ne moraš uvek baš sve da znaš. *kažem, a zatim izađem iz kola, te malo nervozno zalupim vratima.
Mike POV: Daphnie je izašla iz kola i zalupila nervozno vratima. Gledajući u nju kako se sve više udaljava, razmišljao sam. Možda stvarno jesam malo preterao. Nisam je trebao naterati da se oseća kao u policijskoj stanici. Nije učinila nikakav zločin. Samo se zaljubila. Iako ona to poriče, to se provali po očima. I po boji glasa kada pričaš o toj osobi. Nadam se da nije ljuta na mene. Stavim ruke na volan, te se vratim kući.