"Igra života"

78. deo

William POV: Odjednom, otvorio sam oči. Podigao sam glavu i primetio da Daphnie i dalje bezbrižno spava na mojim grudima. Pogledam kroz prozor i shvatim da je sunce polako krenulo da izlazi. Tačno na vreme. Kao da sam u glavi navio alarm da se probudim kako bih gledao izlazak sunca. Ovo je najlepši prizor koji sam mogao da doživim. Izlazak sunca i devojka koju volim u mom zagrljaju. Probudio bih je da gledamo zajedno, ali mi je toliko žao da je budim. Preslatka je ovako. Ne, neću je buditi. Sunce se sve više videlo. Zraci sunca prolazili su kroz prozore. Mrak se polako povlačio iz sobe, dok je sobom zavladala svetlost. Zraci sunca milovali su njeno lice. Odjednom, Daphnie otvori oči. Kao da je imala osećaj da je posmatram sve vreme.
-Koliko dugo me posmatraš?
-Od kako sam otvorio oči. *Ništa nije rekla samo je podigla glavu sa mojih grudi i pogledala u pravcu prozora. Oči su joj još više zasijale dok su joj zraci sunca išli pravo u oči.
-Što me nisi probudio da zajedno gledamo izlazak sunca kad si već budan?
-Bilo mi je žao da te budim. Mnogo si slatka dok spavaš, veštice. *Spustila je pogled sa mojih očiju na moje usne, a zatim se približila i spojila naše usne u kratak, ali prelep poljubac.
- Najlepši izlazak sunca.
-Da si me probudio, možda bi bilo još lepše.
-Pa da me ubiješ?
-Ne bih te ubila kad je ovako nešto u pitanju. *kaže, a zatim ponovo pogleda u prozor.
Daphnie POV: Ustala sam sa kreveta i došla do prozora. Bilo je predivno gledati kako se sunce sve više pojavljuje na horizontu. I to sa Williamom. Posle par sekundi, William stane pored mene. Dok sam ja rukama bila naslonjena na okno prozora, William me je jednom rukom čvrsto zagrlio.
-Zar nije predivno?
-Ni približno kao ti. *Pogledala sam u njega, a zatim se nasmejala.
-Veštice.
-Je l' ti se možda još uvek spava?
-Pa onako. I da i ne.
-Hajde onda da se vratimo u krevet.
-Kako ti kažeš. *Ponovo smo se vratili u krevet. William je ovog puta zaspao pre mene. A ja... ja sam uživala gledajući njega kako bezbrižno spava. Moj majmun.