"Igra života"

3. deo

-Razredna, je l' mi danas moramo na sve časove?
-Ne. Idite samo još na sledeći čas, zato što vam se promenio profesor iz interne medicine. Na ostale časove ne morate ići. Sada možete izaći dok ne zvoni za taj sledeći čas. -Čim je razredna to rekla, ustala sam i izašla iz učionice. Ubrzo i Ronnie izađe za mnom.
-Šta misliš je l' zgodan nov profesor interne?
-Stvarno, Ronnie?
-A ne brini, ne bih ništa ja tu pokušala.
-Samo bi ti bilo lepo da se pojavljuješ na njegovim časovima.
-Pa iskreno, nijedan čas ne bih propustila.
-Iskreno, nisi ti te sreće, Ronnie.
-Pa da nisam ja srećnica ko ti.
-Po čemu sam ja sad srećnica?
-Izgledaš kao narkoman, a još uvek se nije pojavio nijedan sladak dečko.
-Neće se ni pojaviti. Šta će mi?
-Zar nisi letos izjasnila želju da bi volela da imaš dečka?
-Jesam, ali ne sad. Sad će mi učenja biti preko glave zbog prijemnog.
-Odustajem, ti si promašen slučaj.- Odjednom mi je zavibrirao telefon. Izvadila sam telefon iz džepa i videla poruku od Mike. Čitala sam poruku i nastavila napred da koračam. Odjednom sam se zakucala u nekoga. Telefon mi je ispao iz ruku, a i ja sam pala na pod. Bio je to neki visok dečko, braon kose i braon očiju.
-Izvi... -Prekinem ga na pola rečenice.
-Zar ne gledaš kuda ideš?
-Ja ne gledam kuda idem?
Ja:Da, ti!
-Ti si ta koja se zakucala u mene jer nisi gledala kuda ideš!
-Kakva si ti seljačina!
-A ti narkoman!
-Dečko, ako si došao da me vređaš, umesto da mi pružiš ruku i pomogneš da ustanem, bolje mi se sklanjaj sa vidika!
-Ne brini, neću ti ni biti na vidiku! -kaže, a zatim prođe pored mene ostavljajući me na podu. Okrenem se ka Ronnie koja se smejala.
-Šta se ti smeješ?
-Ipak jesi baksuz. Sudarila si se u slatkog lika u svom pospanom izdanju. Krenuo je da ti se izvini, ali si ti previše grubo reagovala.
-Pa kako sam trebala da reagujem?
-Da si ga pustila da ti se lepo izvini, pružio bi ti ruku i sad ne bi sedela na podu.
-Ne treba mi ruka od neke takve seljačine.
-Možda biste sad razmenili brojeve i onda bi te posle pozvao na dejt.
-Ronnie, ne preteruj! Zašto bi iko to uradio? Uostalom, ne bih sigurno dala broj nekom strancu.
-Strancu?
-Pa da. Ne znam ko je on. Prvi put ga vidim.
-Mora da je novi učenik.
-lli je samo učenik na razmeni.
-Saznaćemo mi sve, ništa se ti ne brini.
-Ne želim ništa da saznajem u vezi njega. Seljačina! -kažem više za sebe, a onda pružim Ronnie ruku kao znak da mi pomogne da ustanem sa poda. Pružila mi je ruku, te ja ustanem.