"Igra života"

39. deo

-U redu. Vidimo se onda posle škole?
-A gde ćemo ići?
-Šta kažeš na mek? *Rekla sam to kroz osmeh. Osmeh se sam pojavio na licu kada sam se setila naše ludorije iz meka. William se takođe nasmejao.
-Sviđa mi se ta ideja. Samo...
-Samo?
-Ako ćemo opet da se gađamo hranom i polivamo sokom, da znam da obučem majicu za fizičko. A i ti bi onda mogla nešto drugo. Ili možda želiš opet da dođeš kod mene da se kupaš.
-Ništa od toga.
-Ja da ti donosim čiste stvari ovog puta neću. *Našu priču prekine zvono koje je označavalo početak prvog časa. Odmah nakon što se zvono oglasilo, ušla je profesorka. Svako je seo na svoje mesto, a profesorka je prvo upisala odsutne, a zatim počela predavati lekciju.
William POV: Dremao sam na času kada me je Pol odjednom drmnuo.
- Hej. Što te je Daphnie zvala? *kaže kroz šapat, ali dovoljni glasno da ga samo ja čujem. Čim mi je postavio to pitanje, na licu se našao osmeh. Podigao sam glavu sa klupe i pogledao Pola sa tim osmehom na licu.
-Predpodstavljam da je nešto dobro, čim se tako zaljubljeno smeškaš.
-Zaljubljeno se smeškam?
-Da, da.
-A nisam se zaljubio. Samo... ne znam šta mi je... Nikada se ranije nisam ovako osećao.
- Onda si se sada istinski zaljubio u tu devojku.
-Ma nisam... *Pol je uočio moju zbunjenost oko toga, pa više nije hteo tu da čačka.
-I što te je zvala? *Ponovi isto pitanje koje je malo pre rekao.
-Zvala me je posle škole napolje.
- Ozbiljno?
-Ozbiljno. Ta mala ima više petlje od mene.
- Izgleda da polako, ali sigurno, topiš njen led.
-Pol, znaš li možda neko lepo mesto ovde? Da je odvedem tu da prošetamo, sedimo... Nemoj mi predlagati restorane. *Pogledao sam u Daphnie, a zatim nastavio da pričam tako gledajući u nju.
- Ona je tip devojke koja bi pre sedela na klupici u parku i pila čokoladno, nego u nekom otmenom restoranu i pila skupo vino. Ona je ona devojka, koju kada kada nađeš, našao si sve. Prijatelja, devojku, psihologa, savetnika, osobu koja te u svemu podržava, osobu koja bi stala ispred tebe i primila metak umesto tebe, osobu koja bi s tobom i na Mars otišla, osobu s kojom želiš da brojiš zvezde i spajaš neka nova sazvežđa, osobu s kojom u tri ujutru možeš da filozofiraš o svakoj ludosti, osobu s kojom ti par sati prođe kao par sekundi. *Pol me prekine usred moje filozofije o Daphnie.
-Čoveče, ti si se baš duboko zaljubio u nju.
- Možda i jesam. Znaš... nadam se da ćeš imati sreće da i ti nađeš takvu.