"Igra života"

92. deo

- Tata, uđi ti prvi kod Daphnie.
-Uđi ti, sine. Moram malo da se sastavim.
-U pravu ste, moramo biti jaki zbog Daphnie. Nećemo joj pomoći ako budemo ovakvi.
-U redu, ulazim. *kažem, obrišem suze iz očiju, a zatim uđem u njenu sobu. Na krevetu je ležala Daphnie i gledala u jednu tačku. Kad je čula da je neko ušao, okrenula je glavu ka vratima.
-Mike? *Rekla je nekako uspaničeno.
-Ima li nekih vesti o Williamu?
-Ne. *Suze su počele da joj idu iz očiju. Seo sam na stolicu pored nje i čvrsto je uhvatio za ruku.
-On će biti dobro, je l' tako, Mike? Williamu se ništa neće desiti, zar ne?
-Daphnie, smiri se. Williamu se ništa neće desiti, biće on dobro. Kako se ti osećaš?
-Loše. Jako loše.
-Boli li te nešto?
-Da.
-Šta?
- Duša. Hteli smo da idemo do jedne litice, da odatle gledamo ceo grad. Međutim, odjednom mi je rekao da uzmem kacigu sa njegove glave, da mu kažem nešto lepo, a zatim da skočim. Sve vreme je išao prebrzo, kao da nešto nije bilo u redu. Stvarno ne znam šta se desilo.
Ronnie POV: Odjednom, do nas su dotrčali Jack i Susie Mitchell, Williamovi roditelji.
-Ja sam Jack Mitchell, Williamov otac. Žao mi je što se upoznajemo na ovakav način. *kaže i pruži Charlieu ruku. On rado prihvati njegovu ruku, te se rukuju.
- Charlie Rice.
-Susie Mitchell. Kako je Daphnie?
-Doktor kaže da je dobro. Njen brat Mike je trenutno kod nje.
-Jeste li saznali nešto o Williamu?
-Ne.
-Nemate pojma koliko se ponadamo svaki put kad telefon zazvoni da su neke novosti o njemu, ali ništa.
-Sve će biti u redu, gospođo Mitchell. Mora da bude. William i Daphnie zaslužuju da budu srećni zajedno.
Pol POV:Parkirao sam kola pored puta. Međutim, osim policijskih kola tu su bila kola hitne pomoći. Izgleda da su našli Williama. Jedan policajac je gurao Williamov motor koji je bio sav izlupan, a trojica momaka iz hitne pomoći gurali su kolica. Na njima je bio William. Krenuo sam da trčim ka njima.