"Igra života"

11. deo

-Da.
-Ne! -kažem besno. Dosta mi je više. Ceo dan samo Daphnie, Daphnie, Daphnie. Ni kod kuće ne mogu da imam mira od nje.
-Ne sviđa mi se ta drska devojka. Ne želim je u svojoj blizini. Seo sam što dalje od nje, u najdalju klupu.
-Tako nastaju najveće ljubavi, sine.
-Dosta! -kažem još besnije nego malo pre, a zatim ustanem sa stola.
-Dobro, sine, samo smo se šalili. Vrati se da večeraš. -Nisam se ni okrenuo kad je to rekao, samo sam uzeo telefon i izašao iz kuće. Kaže "Buduća snajka". Odakle im uopšte ideja da tako nešto pomisle? Ja nju ne bih ni pipnuo, a kamoli oženio ili nešto tako. Duvao je slab vetar. Nosio je moje misli dalje od mene. I neka ih nosi, što dalje odavde, što dalje od mene. Dok mi se glava praznila, osećao sam kako mi creva zavijaju. Gladan sam. Ušao sam u tržni centar koji je bio blizu i odmah otišao u mek.
Daphnie POV: Ronnie i ja smo sele za sto sa hranom u rukama. Koliko sam gladna, jedva čekam da navalim na sve ovo.
-Mm, nikad bolju pljeskavicu nisam jela!- Pričala je dok su joj usta bila puna hrane.
-Ma, mislim da može i bolje.
-Može, ali ne mora. Ovako je savršeno!- kaže uzimajući moj ponfrit.
William POV:Sa hranom u rukama seo sam za sto i počeo da jedem. Mahinalno sam se okrenuo, a zatim ugledao nekoga koga bih sada najmanje želeo da vidim. Bila je to Daphnie sa Ronnie. Joooj, sudbino prokleta, zašto me dovede baš ovde? Trebao sam poslušati tatu, trebao sam ostati na večeri. Daphnie mi je bila okrenuta leđima, ali tu kosu bih uvek prepoznao. U jednom trenutku, Ronnie me pogleda. Širom je otvorila oči i zagrcnula se. Provalila je da gledam u Daphnie. Odjednom, Daphnie krene da se okreće oko sebe. Mora da je provalila da je Ronnie videla nekoga. Ali nikako da me pogleda, nikako svoj pogled da zaustavi na meni. Daphnie je nastavila da jede, a Ronnie mi pokaže očima na nju. Daje mi znak da dođem do nje.
Daphnie POV:
-Moram do WC-a, da se umijem malo.
-Je l' sve u redu?
-Jeste, nego ovo što sam se zagrcnula.
-Treba li ti pomoć?
-Ne, ne, čekaj me tu. -kaže, a zatim ustane sa stola i uputi se ka WC-u.Uzela sam telefon u ruke i krenula da listam instagram. Odjednom, neko sedne ispred mene na stolicu gde je Ronnie do sad sedela.
-Žao mi je,to mesto je zauzeto. -kažem, ne sklanjajući pogled sa telefona.
-Čini mi se da je prazno. *Podignem glavu, te provalim da je to William.
-Je l' ti to mene uhodiš? Šta ti radiš ovde?- Znači, njega je Ronnie videla kad se zagrcnula. Zato je i otišla do WC-a.
-Ja došao da jedem.
-Nisi mogao kući da jedeš?
-Pokačio sam se nešto sa mojima.
-A nisi mogao bilo gde da odeš da jedeš?
-Glupačo, nisam ni znao da si ovde. Ovo je jedna velika slučajnost. Da sam znao da si ovde, zaobišao bih ovo mesto u velikom luku.