"Igra života"

21. deo

-Imamo nešto bitno da porazgovaramo sa tobom.
-A može li to bitno da sačeka malo?
-Koliko je to malo?
-Dok se ne probudim.
-Ustaj, majmune jedan! *Prevrnem očima, a zatim se prebacim u sedeći položaj i pospano protrljam oči.
-Šta je to toliko hitno da ne može da sačeka? *kažem gledajući u njih, a zatim skrenemo pogled u ono što je tata držao u ruci. Stvari od Daphnie. Jaooo, ne mogu da verujem da ih je stvarno zaboravila?
-Koju si sinoć doveo?
-Čije su onda ovo stvari? *kaže, te ih zgrabi iz očevih ruku.
-Pa...
- Tvoje nisu sigurno!
-Kažem vam, nijednu nisam doveo. *Nisam hteo da kažem za Daphnie. Lagao sam kako bih poštedeo sebe njihovih zajebancija o njoj. Međutim, u njihovim očima se videlo nepoverenje.
-Slušaj, reći ćeš mi koju si doveo i šta se desilo između vas ili ću ti sve ukinuti! *Par sekundi sam samo gledao u njega, a zatim duboko udahnuo.
-Nije to bilo koja devojka koju bi neko iskoristio na jednu noć. To je bila Daphnie.
-Daphnie je bila i ti nas nisi probudio da upoznamo buduću snajku?
-Mama, ona vam nije buduća snajka!
-Je l' bilo nešto između vas?
-Bilo je. Jedna dečja igra u meku, nakon što sam otišao sa večere. *Nisam hteo da kažem šta je zapravo bilo u meku. Nastavio sam dalje da pričam.
- Prosula je sok po sebi u meku. Nije htela da ide kući, htela je da ide kod svoje najbolje drugarice Ronnie da se okupa i presvuče, ali ja sam joj ponudio da to isto može uraditi i ovde, kod nas. Ništa više od toga nije bilo, kunem vam se. Kažem vam, ja tu devojku ne bih laserom dotakao. *Mama i tata su me gledali sa osmehom na licu. Više nisu bili ljuti.
-Pošto nije imala čiste stvari, zvala je tu Ronnie da joj donese, a ona je za to vreme sedela umotana u peškir koji sam joj dao. Ponudio sam joj da joj dam neke moje stvari, ali je to odbila. Onda je Ronnie došla i nakon toga smo se posvađali, pa je ona besno otišla odavde.
-Drago mi je što si tako dobar, sine. *Potapše me po ramenu, te izađe iz sobe. Mama, koja je i dalje bila u sobi, sela je na krevet pored mene.
-Džabe što sam ja dobar kad ona misli da sam kreten.
-Ne brini, dušo moja, promeniće ona to mišljenje. Mogu da se kladim da i ona razmišlja o tebi. *kaže, a zatim skrene pogled na njene stvari.
-Opraću ih, a ti ćeš ih vratiti kad se osuše. U redu? *Potvrdno klimnem glavom, a mama me poljubi u čelo, te izađe iz sobe.