"Igra života"

88. deo

Ronnie se nasmejala.
-Ti voliš Mikea?
-Ne, Mike mi je kao stariji brat.
-Pol, šta to tebe interesuje? Mislim, ti ne voliš Ronnie na taj način. *kaže kao da se ruga Polu.
-Mislio sam... mogla je da kaže, ja bih joj pomogao oko njega.
-Nema potrebe da mi oko ikoga pomažeš, naročito oko Mikea. *Njih dvoje su nastavili nešto za sebe da pričaju, a William se približio meni.
-Nego, kad si već pomenula dejt...
-Šta?
-Možemo ovo da pretvorimo u dejt.
-Dejt sa mirišljavim svećama i laticama ruže?
-Pa da.
- Naravno da ne. To je previše romantično.
-Onda... mogu li te zamoliti za ples, veštice? *kaže i pruži mi ruku. Pogledam u njegovu ruku, a zatim u njega.
-To već može. *kažem, a zatim stavim svoju ruku u njegovu. Otišli smo plesnog podijuma. Dok je jednom rukom čvrsto držao moju, druga ruka je bila oko mog struka, a moja ruka na njegovom ramenu. Čvrsto me je držao oko struka i nije dozvoljavao da se milimetar odaljim od njega. Dok smo plesali u ritmu muzike, naslonila sam glavu na njegove grudi. Na jedno uvo sam slušala muziku, a na drugo uvo sam slušala nešto mnogo lepše- otkucaje njegovog čistog srca. Spustio je glavu do mog uveta.
-Volim te najviše na svetu, veštice. *Rekao je nekim srednjim tonom. Ni toliko tiho da ga ne čujem, ni toliko glasno da ogluvim. Podigla sam glavu sa njegovih grudi i pogledala ga sa tolikim sjajem u očima.
-I ja tebe, majmune. *Sačekao je da mu odgovorim, a zatim spojio usne u dug poljubac. Ljubio me je sa toliko ljubavi. Kao da sutra neće svanuti novi dan. Ljubio me je kao da nema nikog oko nas, kao da smo sami. I izgledalo je kao da je sve oko nas stalo. Kao da je vreme išlo samo za nas. Kao da je na tih nekoliko minuta sve stalo. A dobro smo znali da nije. Dobro smo znali da je vreme u ovom trenutku letelo brzo kao strela.