Daphnie POV: Ušla sam u školu, a zatim i u učionicu. Na našem mestu čekala me je Ronnie. Skrenula je pogled sa telefona na mene.
-Hej, mačko! *kaže, a ja sednem pored nje. Ronnie me je gledala sa osmehom na licu. Izgleda da je provalila stvari koje mi je William vratio.
-Je l' si te stvari nosila onda u meku?
-Da. Sinoć je William bio kod mene da mi ih vrati. Međutim, ja sam bila u malo pripitom stanju i ko poslednja jadnica sam ga molila da ostane kod mene.
-I?
-Spavala sam mu u zagrljaju. *Ronnie poče da vrišti.
-Aaaaaa! Slatko!
- Ronnie, to je bilo pogrešno. Nisam ga trebala uopšte pustiti unutra, a kamoli da spava pored mene.
- Daphnie, tvoje srce je reklo da ostane, zar ne?
-Da, taj glupi organ.
- Daphnie, sve što je iz srca nije pogrešno. Veruj mi, ono zna najbolje. *Osećala sam se zbunjeno. I mislim da se to i videlo na mom licu. U meni su vladala neka pomešana osećanja. Sve moje emocije su se nekako pomešale i dovele me do toga da se osećam zbunjeno. Nikad do sad se nisam ovako osećala. Bože, šta je ovo? Kakav je ovo čudan osećaj? Kakvi su ovo leptirići u stomaku, koje osetim kad god se prisetim onog njegovog poljubca? Kakav je ovo osmeh na licu, koji se ocrta kad se setim prošle noći? Kakvo je ono brzo lupanje srca kada god mi je blizu? Kakva je ovo zbrka u mojoj glavi? Ne mogu čak ni da kontrolišem misli. Opšti haos. Pogledala sam u Ronnie, koja me je i dalje gledala sa osmehom na licu.
-Ronnie, jako sam zbunjena.
-Zašto? *Upita me i pogleda zbunjeno.
-Prisetim se svakog trenutka koji sam do sad imala sa Williamom, od prvog susreta do sinoć... *Ronnie me prekine na pola rečenice.
-Daphnie, da li si svesna da je od tog prvog susreta prošlo samo tri dana?
-Da, svesna sam toga. Ali iskreno imam osećaj kao da ga dosta duže poznajem, a ne tri dana samo.
-Dobro. I?
-Svaki put kad se setim tih trenutaka, osetim... *Stanem na pola rečenice, te uzmem njenu ruku i stavim je na moj stomak.
-Leptiriće?
-Pa ako se taj osećaj tako zove, onda da. Osećaš li ih?
-Kako mogu da osetim tvoje leptiriće u tvom stomaku? *kaže kroz smeh. Kad sam skontala šta sam je zapravo pitala, počela sam i ja da se smejem.
-Oo, Bože, šta je sa mnom?
-Zaljubila si se.
YOU ARE READING
"Igra života"
RomanceSudbina je čudna stvar, zar ne? Nešto da kad najmanje očekujete, a onda oduzme. Nakon smrti voljene osobe, da li će Daphnie uspeti da pronađe ubicu? I verujete li u to da je svet mali? Nakon završenog fakulteta i specijalizacije neurologije, osoba k...
