"Igra života"

17. deo

Zaboravivši da držim peškir jednom rukom, tu ruku takođe podignem, a zatim peškir sklizne sa mog tela. Istog trena, sam stavila šaku preko Willamovih očiju, tako da nije ni primetio šta se desilo.
-Sad ću te okrenuti da na drugu stranu, a ti ćeš mi obećati da se nećeš okrenuti.
-Nije ti valjda skliznuo peškir? -Rekao je kroz smeh.
-Jeste.
-U redu, okreni me. Poštujem privatnost.- Ništa ne kažem, samo ga okrenem na suprotnu stranu od mene, a zatim se sagnem i uzmem peškir, te ga opet umotam oko sebe.
-U redu, možeš se okrenuti. -William se okrene, a zatim mi da telefon. Bila sam iznenađena što mi je sada tako lako dao telefon. Međutim, ništa nisam rekla. Znam da bi mi onda namerno opet ovako nešto uradio. Ušla sam u kontakte, a zatim pozvala Ronnie. Posle par sekundi javila se.
-Oo, helouu! Kako je prošao de... -Prekinem je na pola pitanja.
-Ronnie, trebaš mi hitno!
-Nešto se desilo? -kaže ozbiljno.
-William i ja smo se malo gađali i polivali u meku. Nisam mogla takva otići kući, pa sam došla kod njega.Treba da mi doneseš čiste stvari.
-A ti si peškiru? Je l' ste se vas dvoje to kupali zajedno?
Ja:Naravno da ne! Bože, Ronnie, šta ti pada na pamet.- kažem nervozno, a ona poče da se smeje.
-Možeš li ili ne?
-Mogu, mogu.
-Hvala ti, poslaću ti u poruci lokaciju.
-Oki-doki! Vidimo se. -kaže, a zatim prekine. Kad je to rekla, osetila sam neko olakšanje u sebi. Spustim telefon na stočić.
-I?
-Doći će.
-Hoćeš da ti dam neke moje stvari da se presvučeš da ne sediš tako u peškiru?
-Ne, u redu je.
-Meni još bolje. -Pogledam ga besno, a zatim kažiprstom pokažem ka vratima.
-Idi kupaj se.
-Ti ćeš da mi kažeš?
-Ja. -Prevrnuo je očima, a zatim uzeo svoje stvari i izašao iz sobe. Sela sam na krevet, a zatim stavila glavu u ruke koje su mi laktovima bile naslonjene na butine. Požuri, Ronnie! Nakon deset minuta, u sobu se vrati William. Imao je samo peškir umotan oko struka. Gore je bio go.
-Williame...
-Kad možeš ti, mogu i ja. A i ovo je moja kuća.-Ništa nisam rekla, samo sam vratila glavu u svoje šake. A onda mi je stigla poruka od Ronnie.
-Ronnie je ispred. Možeš li da joj otvoriš?
-Naravno. -kaže, a zatim izađe iz sobe.

Ronnie POV: Daphnie mi je rekla da ne zvonim jer Williamovi roditelj spavaju, te sam čekala da mi on otvori. Posle par sekundi vrata su se otvorila, a iza njih bio je William koji je imao samo peškir umotan oko struka.