"Igra života"

52. deo

Kad je Ronnie rekla da se vidi da sam se zaljubila, nasmejala sam se. Možda i jesam. Nikad ranije se nisam ovako osećala. Je l' se ovaj osećaj stvarno zove ljubav? Ili sam samo gladna tog osećaja jer se nikad ranije nisam ovako osećala? Bacila sam se nazad na krevet sa osmehom na licu od uha do uha.
-Čoveče, izgleda da je tačno kad kažu da ljubav deluje kao droga na centralni nervni sistem. Taj osmeh... kao da si duvala.
- Možda se i jesam zaljubila. *Razmišljala sam o tome što sam upravo rekla. Ne, to ne može biti! Nisam se zaljubila u tog umišljenog lika! Protresla sam glavu, a zatim se vratila u sedeći položaj.
-Nego, Ronnie...
-Šta je, zaljubljena?
-Je l' ti sladak moj brat?
-Daphnie, ti si izgleda stvarno nadrogirana. Čuješ li ti sebe šta pričaš?
-Čujem, a ti mi odgovori na pitanje.
- Daphnie, meni je Mike kao stariji brat, znaš to i sama.
-Nisam te pitala kako ti gledaš na Mikea, nego je l' ti sladak? *Ronnie me je dugo gledala zbunjeno. Kao da nije znala dati odgovor ni sama sebi, kamoli meni. Taman kad je otvorila usta nešto da kaže, ja sam je prekinula.
-Ako ti nije sladak, slobodno možeš reći. Ništa mu neću reći ni u suprotnim. To ostaje među nama i neće promeniti naš odnos.
-Ne, on mi je kao stariji brat i nikad ga nisam gledala na takav način.
-Sigurno?
-Sigurno.
-Iskreno, malo pre kad sam vas videla zagrljene, nije mi tako delovalo. Nekako ste mi baš slatko izgledali.
- Daphnie... molim te, lezi i spavaj. Udarila te je ljubav u glavu.
-A ja ću tebe udariti u glavu ako mi ne obećaš da ćeš mi reći ako nešto počneš sa Mikeom.
- Neću ništa početi.
-Obećaj mi.
- Obećavam. *kaže samo da me skine sa grbače, a zatim ja legnem u krevet. Ronnie me pokrije, a ja vrlo brzo utonem u san.
William POV: Upravo sam izašao iz kupatila i ušao u svoju sobu. Unutra je bila mama koja je slagala neki veš. Okrenula se ka meni.
-Hej, vratio si se! *Dođem do nje, a ona me poljubi u obraz.
-Gde si ti ceo dan?
-Sa Daphnie. *U tom trenutku je ostavila veš, a zatim me pogledala nekako iznenađeno.
-Misliš sa budućom snajkom? *Dugo sam ćutao, a zatim samo potvrdno klimnuo glavom.
- A sad ti ne smeta kad je nazovem snajkom?
-Sad je i ona mene zavolela, bar mislim.
-Nadam se da jeste, a i da nije, polako. Daj joj vremena.
-Mama, moram nešto da ti kažem.