William POV: Sedeo sam za stolom sa roditeljima i večerao.
- Sine, one stvari su se osušile.
-Već?
-Pa toplo je vreme, pa se brzo osušilo.
-Gde su te stvari?
-Stavila sam ih u tvoju sobu. *Odmah sam ustao sa stola.
-Pa gde ćeš sad, sine?
-Imam nešto bitno da uradim. *kažem tajanstveno, a zatim otrčim do svoje sobe. Na krevetu su stajale Daphnienine stvari. Stavio sam ih u jedan ranac, a zatim istrčao iz kuće i uputio se ka njenoj kući. Pola dvanaest je uveče, ubiće me kad me bude videla. Međutim, to mi nije bilo važno. Bila mi je bitna činjenica da ću je videti. Došao sam do njene kuće, a zatim pokucao na vrata. Posle par sekudni, vrata mi otvori Daphnie. Bila je u pidžami, sva čupava. Kad sam je video takvu, poželeo sam da je svaki dan viđam baš takvu. Njoj zaista ne treba šminka da bi bila lepa. A ovako čupava u pidžami je najlepša. Iz misli me trgne ona.
-Šta ćeš ti ovde?
-Nije ti drago što me vidiš?
-Ni malo. Što si došao?
-Da te vidim.
-Da me vidiš? Nisi došao da popiješ još jednu šamarčinu?
-Zašto bih sad popio šamarčinu?
-Pa danas si popio šamarčinu jer si me poljubio. Možda si došao opet da to... *Prekinem je na pola rečenice.
-A ti bi volela da te opet poljubim?
-Naravno da ne! Na šta ti ja ličim? Dovoljno mi je što sam primorana da te gledam u školi, zašto me sada i kod kuće proganjaš? *Pričala je, a bila je vidno besna što me vidi.
-U redu, šta se odmah ljutiš? Došao sam samo da ti donesem tvoje stvari koje su zaboravila ono veče kod mene. *kažem tužno, uvalim joj njene stvari u ruke, a zatim se okrenem, te krenem da idem.
Daphnie POV: William mi uvali moje stvari u ruke, a zatim se okrene i krene da ide. U tom trenutku, osećala sam se mnogo loše zbog svog ponašanja. Gledala sam tužno u moje stvari, a zatim sam pogledala u Williama.
-Williame. *Samo stane, ali se ne okrene ka meni. Spustim stvari, a zatim izađem iz kuće i zatvorim vrata za sobom. Stala sam ispred njega.
-Izvini.
-Ne, u redu je, shvatio sam. Idem sad. *kaže, a zatim se pomeri korak u levo, te prođe pored mene.
U tom trenutku kad je bio baš pored mene, uhvatila sam ga rukom za podlakticu.
-Ne idi. *kažem jako tiho, a iz oka ispadne jedna sitna suza. William se vrati ispred mene.
- Šta ja to čujem?
-Ne idi. *kažem još tiše nego malo pre.
ŞİMDİ OKUDUĞUN
"Igra života"
RomantizmSudbina je čudna stvar, zar ne? Nešto da kad najmanje očekujete, a onda oduzme. Nakon smrti voljene osobe, da li će Daphnie uspeti da pronađe ubicu? I verujete li u to da je svet mali? Nakon završenog fakulteta i specijalizacije neurologije, osoba k...
