"Igra života"

75. deo

Okrenuli smo se, a na vratima je stajala moja majka.
-Izvinite što vas prekidam u emotivnom trenutku, samo sam htela da vidim je l' Daphnie u redu.
-Ne brinite, u redu sam.
-Sigurno?
- Da, hvala Vam što brinete.
- Dušo moja, mnogo mi je žao zbog svega što si preživela. *kaže, a zatim zagrli Daphnie. Mnogo mi je drago kad vidim da se dve najbitnije žene u mom životu lepo slažu.
Daphnie POV: Williamova majka mi je prišla i zagrlila me. Osetila sam toplinu njenog zagrljaja. Osetila sam toplinu koju majka pruža svom detetu. Iako ona nije moja majka, osetila sam kao da jeste. Pustila me je iz zagrljaja, a ja sam ponovo pogledala u klavir.
-Moja majka... svirala je klavir nekada. Mom bratu Mikeu je svirala.
-Želiš li možda ja da ti odsviram?
-Mama, nisi pipnula klavir godinama.
- Ne može talenat tek tako da ispari. *kaže, obraćajući se Williamu, a zatim se opet obrati meni.
- Makar to mogu da ti nadoknadim.
-Ne želim da Vas muč... *Prekine me na pola rečenice.
-Nije mi mučenje. Insistiram.
-Ako baš insistirate, izvolite. *Pomerim korak u nazad da bi Williamova majka mogla da sedne na stolicu na koju sam ja do malo pre sedela. Sela je, pokupila kosu crnom gumicom koju je imala oko ruke, a zatim počela da svira. Delovala je toliko sigurno u svoje prste koji su vešto išli po dirkama, premda nije svirala godinama. Delovala je kao da nikad nije prestajala da svira. Svirala je kao pravi profesionalac. Po meni bolje od Mocarta i Betovena. U pravu je. Pravi talenat ne može tako lako da ispari. Sve što je više svirala, bila je sve bolja. Svaka sledeća nota bila je odsvirana bolje od prethodne. William je gledao ponosno u svoju majku. Gledao ju je sa tolikom dozom sreće u svojim očima. I treba da bude srećan što je ima. Njegova majka je prava srećnica što ima sina kao što je on. Polako je usporavala, a zatim završila sa sviranjem. William i ja smo krenuli da tapšemo.
-Svaka Vam čast! Prelepo svirate klavir.
- Svaka čast, mama.
-Hvala vam, deco moja draga.
-Mama, kakav je osećaj svirati posle toliko godina?
-Kao da nikada nisam prestajala. *kaže, a zatim izađe iz prostorije. William pogleda u mene.
-Nisam znao da i ti znaš da sviraš.
-Izgleda da sam nasledila te gene od mame.
- Jesi li umorna?
-Da znaš da jesam.
- Hoćeš da idemo da spavamo?