...
Direktorka naše škole se popela na binu, a zatim krenula da priča.
-Upisali ste medicinsku školu sa namerom da pomažete ljudima. Naučili ste mnogo toga. Od toga kako se namešta posteljina na krevetu, preko raznih bakterija i virusa, do lekova za razne bolesti. Međutim, najbitnija lekcija u životu, ne može se naučiti u školi,a to je kako da postanete i ostanete dobri ljudi... *William mi se približi na uvo.
-Želiš li da idemo na neko bolje mesto, veštice?
-Sad?
-Što da ne? *Nasmejala sam se, a zatim krenula ka izlazu iz restorana. Odmah je i William krenuo za mnom. Došli smo do motora, a zatim seli.
-A gde idemo?
-Idemo na jednu liticu sa koje se vidi ceo grad. Svideće ti se.
-Dobro znaš da obožavam takva mesta. *kažem, a zatim mu pružim kacigu. William se zagledao u nju, ali nije je uzimao u svoje ruke.
-Sada ćeš je ti staviti.
-Will, ne brini za mene. Bila sam dobro malo pre, biću i sada. *kažem, a zatim mu stavim kacigu na glavu i zakopčam je. Seli smo na motor, a zatim krenuli.
William POV: Dobro poznatim putem vozio sam do litice sa koje se vidi ceo grad. Obožavam to mesto. Nikad nikoga nisam vodio na to mesto, uvek sam tu dolazio sam. Međutim, sve što sam više vozio, osećao sam se nekako čudno. Moram da se zaustavim. Međutim, kad sam pritisnuo kočnice ništa se nije desilo. Motor nije hteo da se zaustavi. Spustim glavu ka dole i primetim da su kočnice isečene. Ponovo sam pokušavao da se zaustavim, međutim ništa. Motor je išao sve brže i brže.
- Daphnie! *Vikao sam kako bi me čula.
-Reci.
-Uzmi kacigu sa moje glave i stavi je na tvoju!
-Williame...
-:Samo uradi to, Daphnie! *Sva zbunjena, uzela je kacigu sa moje glave i stavila je na svoju.
- Reci mi nešto lepo!
-Zašto? *Bila je skroz zbunjena.
-Zato što tako želim.
-Ti si nešto najlepše što mi se desilo u životu, Will! *Kada je to rekla osmeh mi se našao na licu. Međutim, tužan osmeh nisam mogao dugo da zadržim.
-Daphnie, kad kažem da skočiš sa motora, molim te to uradi!
-Jesi li ti poludeo? Zašto da skačem?
-Skači, Daphnie!
-Williame...
-Samo uradi to, Daphnie! *U tom trenutku osetio sam kako me više ništa ne drži oko stomaka. Skočila je, a ja sam motorom udario u drvo.
YOU ARE READING
"Igra života"
RomanceSudbina je čudna stvar, zar ne? Nešto da kad najmanje očekujete, a onda oduzme. Nakon smrti voljene osobe, da li će Daphnie uspeti da pronađe ubicu? I verujete li u to da je svet mali? Nakon završenog fakulteta i specijalizacije neurologije, osoba k...
