"Igra života"

13. deo

Ronnie POV: Izašla sam iz WC-a. Pogledala sam u smeru gde smo sedele Daphnie i ja, međutim ona i William nisu bili tamo. Gde li su nestali njih dvoje? Pitaću obezbeđenje. Polako sam prišla malo krupnijem čoveku.
-Izvinite, gospodine? Da li ste možda videli devojku i jednog dečka? Sedeli su za onim tamo stolom. - kažem, a zatim pokažem prstom na sto gde su sedeli.
-Nisi valjda i ti sa njima?
-Kako to mislite? Šta to znači?- Gledala sam ga upitno.
-Njih dvoje su ludaci. Počeli su da se tuku, gađaju hranom i polivaju coca colom. Izbačeni su.
-O Bože gospode. U redu, hvala Vam.
-Nema na čemu. Prijatan dan.- Okrenem se, te krenem ka izlazu. Zamislila sam tu situaciju koju mi je čovek ispričao i počela da se smejem. Njih dvoje prosto ne znaju lepo da pričaju. Smešni su. Kao mala deca. Taman kad sam dotakla vrata da izađem, kroz staklo sam videla Daphnie i Williama koji su sedeli jedan pored drugog na trotoaru. Polako sam izašla, te stala i gledala ih s leđa. Pričali su normalno i stvarno su delovali kao da se gotive. Izgleda da sam pogrešila u vezi njih dvoje. Umeju normalno da pričaju. Iz daljine sam mogla primetiti da im je kosa mokra. Naročito Daphnie. Ostaviću je sa njim, taman da se malo zbliže. Nečujno sam prošla iza njih, a zatim se uputila svojoj kući.

Daphnie POV:
-Moram priznati i meni je bilo zabavno.- Ništa nisam odgovorila na to, samo sam se nasmejala.
-Imaš mnogo lep osmeh, voleo bih češće da ga viđam. -kaže, a zatim mi kažiprstom dodirne nos.
-Da li su to tvoja usta rekla nešto lepo u vezi mene? Više nisam bezobrazna? -William se nasmejao.
-Bezobrazna si i dalje. To ne mogu da promenim, prosto si takva.
-A šta ti to možeš da promeniš uopšte?
-Na primer, da se češće smeješ.
-Ja se već često smejem.
-Meni.
-Da se češće smejem tebi? -William potvrdno klimne glavom sa osmehom na licu.
-Ne znam koliko će ti to uspeti.
-Zar sumnjaš u mene?
-Iskreno, da.
-Nemoj da sumnjaš. Danas smo se mrzeli, a pogledaj sad...
-Ko kaže da te sad volim?
-Makar me ne mrziš.
-Mrzim te!
-Da,da. -kaže sarkastično. Samo sam se nasmejala, a zatim uzela telefon u ruke.
-Gde je ta Ronnie više? Moram da idem, a ne smeju u kući ovakvu da me vide. Moram da idem do Ronnie.
-Šta ćeš kod nje?
-Da operem kosu, a zatim da je osušim. Zar ne vidiš da je sva ulepljena zbog coca cole?
-Što? Baš ti lepo stoji tako. -Počnem ga udarati po glavi, a on krene da se brani rukama.
-Dobro, dobro, prestani! Možeš kod mene da dođeš.