-Reci.
- Ovo neće uticati na naš odnos.
- Naravno da neće, obećavam. *kažem, a zatim uradimo naš pozdrav koji smo izmislili još kad smo bili mali. Stigli smo ispred moje kuće. Zagrlili smo se, a zatim sam ga ja pustila iz zagrljaja.
-Vidimo se.
-Vidimo se. *kaže, a zatim se ja okrenem i uđem u kuću. Odmah sam otrčala do svoje sobe i stala ispred prozora. Očekivala sam da je Mike već krenuo nazad, međutim zavarala sam se. I dalje je stajao ispred kuće i gledao na moj prozor. Zašto je i dalje ovde? Zašto još uvek nije krenuo? Kada sam to pomislila, Mike se nasmejao i mahnuo mi. Uzvratila sam mu istim osmehom i mahnula mu, a zatim se on okrenuo i polako krenuo nazad. Gledala sam ga polako nestaje u tami. Kad mi je skroz nestao sa vidika, odaljila sam se od prozora i bacila na krevet. Zamišljeno sam gledala u plafon, sve dok nisam zaspala.
Daphnie POV: Jutro. Bude me zraci sunca koji prolaze kroz prozor. Subota je. Kako je predivan osećaj probuditi se naspavan bez iritantnog zvuka alarma. Bila sam predivno raspoložena. Odmah sam ustala iz kreveta, a onda počela da igram dok sam slagala pokrivač. Odjednom, neko me je zvao, ali sam mislila da mi se pričinjava.
- Daphnie? *Ipak mi se ne pričinjava, čim sam dva put čula. Okrenula sam se i videla Mikea.
-Vidim, juče ti je bilo mnogo lepo sa Williamom čim si tako lepo raspoložena.
-Bilo mi je savršeno. *kažem sa osmehom na licu.
-A kad ćemo ga upoznati?
- Verovatno vrlo brzo.
- Daphnie je konačno našla dečka.
-Nije mi on dečko.
-Jok, ja sam.
-Ti si nečiji drugi.
-Misliš na Ronnie?
- Vidiš kako znaš.
- Daphnie, dobro znaš da je meni Ronnie kao mlađa sestra.
-Da, da, da.
-Prekini sa time, dovodiš devojku u neprijatnu situaciju. Nego... taj William?
-Šta s njim?
- Je l' sigurno dobar prema tebi?
-Već bi bio mrtav da nije.
-Zapretiću mu ja.
-Mislim da su mu moje pretnje dovoljne. *Našu priču prekine tata koji nas je zvao da siđemo da doručkujemo.
-Deco, doručak je spreman!
-Evo, stižemo! *kažem gledajući u Mikea.
-Taj pogled mi govori da hoćeš da se trkamo ko će prvi stići do trpezarije.
-Kao u stara dobra vremena. *Mike potvrdno klimne glavom sa osmehom na licu, a zatim krenemo da jurimo stepenicama. Stepenicama je odjekivalo naše glasno smejanje i moje vrištanje.
Dotrčali smo kuhinje.
-Prvi!
-A nije fer! Nismo krenuli u isto vreme, ti si bio bliži vratima!
-Isto kao kad si bila mala. Kad god izgubiš, nije bilo fer.
ВЫ ЧИТАЕТЕ
"Igra života"
Любовные романыSudbina je čudna stvar, zar ne? Nešto da kad najmanje očekujete, a onda oduzme. Nakon smrti voljene osobe, da li će Daphnie uspeti da pronađe ubicu? I verujete li u to da je svet mali? Nakon završenog fakulteta i specijalizacije neurologije, osoba k...
