"Igra života"

73. deo

Polako je počeo da svira. Posle par sekundi počeo je i da peva. Iskreno, bila sam iznenađena onim što sam čula. Nisam očekivala da on ovako divno svira i peva. Njegov glas me je očaravao. Nisam dugo izdržala, a da ne zapevam i ja. Pevali smo zajedno. Izgledalo je kao da nikad nije prestajao da svira. Nakon slušanja njegovog glasa, nijedna pesma više nije bila toliko lepa. Njegov glas je nešto najlepše što sam čula. Lepše od svake pesme. Bar za mene. Kad je završio pesmu, spustio je gitaru na krevet pored sebe. Gledao me je ravno u oči. Uhvatila sam ga rukama za obraze, a zatim me je stravstveno poljubio. Svaki poljubac sam uzvraćala. Svaki je bio sve bolji od prethodnog. Odvojila sam naše usne, a zatim uzela da jedem tortu koju mi je William doneo.
-Daphnie, prespavaj večeras kod mene. *Pogledala sam ga sa izbuljenim očima.
- Ne brini, nisam mislio na to. Želim da budeš u mom naručju kada sunce izađe.  *Ova rečenica mi je izmamila osmeh na lice. Prosto nisam mogla da kažem ne.
-Dobro, pobedio si. *William ustane sa kreveta, te me zagrli.
-Ali nemam stvari.
- Ovog puta nećeš zvati Ronnie da ti donese stvari. Daću ti moje. *Kada je to rekao, opet mi se veliki osmeh našao na licu. Opet sam se setila mog prvog dolaska ovde.
-Misliš... ako mi Ronnie donese stvari da ćemo se opet posvađati?
- Vrlo moguće.
- Hoćeš da kažeš da nas je Ronnie izbaksuzirala prošli put?
-Pa ko drugi? *kaže dolazeći do ormara. Izvukao je šorc i majicu i spustio na krevet.
-Kad želiš da spavaš, ovde ti je, veštice. Idem ja da se istuširam. *kaže, a zatim izađe iz sobe. Ni mene mesto nije držalo. Izašla sam iz sobe, a zatim krenula da hodam velikim hodnikom. Pored Williamove sobe, bilo je tu još četiri prostorije. Sva vrata su bila zatvorena, osim jednih na samom kraju hodnika. Šta li je tu? Zašto su jedino ta vrata otvorena? Znam da je nekulturno, ali mnogo me zanima šta je tamo. Nadam se da se William neće ljutiti. Tihim hodom došla sam do te sobe. Vrata, koja su već bila otvorena, širom sam otvorila. U sobi se nalazio klavir. Kroz glavu mi je prošla slika moje majke kako svira klavir. Da, volela je da svira klavir. Na slikama je uvek imala neki poseban osmeh kad bi nežno prelazila po dirkama klavira. Šteta što je ja nisam mogla čuti kako svira. Bez mnogo razmišljanja, približila sam se klaviru, a zatim sela na stolicu. Prstima sam prešla preko par dirki. Prebacila sam kosu iza ramena, a zatim polako počela da sviram.