"Igra života"

2. deo

-Ovo mesto se ni malo nije promenilo tokom letnjeg raspusta.
-Zar si očekivala da će se promeniti? Da će postati manji pakao nego što već jeste?
-Ćuti, kad smo izdržale ove tri godine možemo još i ovu jednu.
-Hoćeš da kažeš kad za ove tri godine nisam završila u ludnici, neću ni sad?
-Tako je. Bar se nadam. -Ronnie se nasmejala, a onda smo ušle u školu. Popele smo se do naše učionice i zauzele naša mesta. Zamišljeno sam čitala stvari koje su napisane na klupi. Kratke ljubavne porukice, puškice, razne gluposti i neke žvrljotine. Iz misli me trgne zvuk zvona koji je označavao početak prvog časa. U učionicu uđe razredna.
-Dragi maturanti, dobro mi došli u četvrtu godinu! Nadam se da ćemo se lepo slagati i ove poslednje godine, kao što smo to radili i prethodne tri. -Dok je ona pričala, ja sam pospano gledala u srce koje je bilo beznačajno nacrtano na klupi.
-Pre nego što vam izdiktiram raspored časova, želim da čujem vaše želje posle srednje. Pa krenimo redom. -Želje. Stalno nas o tome pitaju. Šta ćete posle? Kad smo bili mali, pitali su nas šta ćemo biti kad porastemo. Svi smo imali neke želje. Astronaut, vatrogasac, policajac, kuvar, učiteljica, doktor. Međutim, kada odrasteš sve se menja. Ceo svet ti izgleda drugačije zato što ga gledaš iz drugačije perspektive. Postavljaju glupa pitanja. Ne znam šta ću raditi sutra, a kamoli tad. Ne znam da l' ću biti živa do tad. Iz misli me trgne razrednin glas.
-Daphnie? Jesi li dobro?
-Da. Samo mi se malo spava.
-Pa... koja je tvoja želja?
-Harvard.
-Pa to je divno. Ronnie?
-Isto Harvard, razredna. Nas dve se ne odvajamo. -Pogledala sam u Ronnie i nasmejala se.
-Ja vam, devojke, želim svu sreću u tome. I nadam se da ćete obe uspeti. Mnogo je drugačije kad odeš na univerzitet, a pored sebe imaš osobu koju znaš. -Tu jeste u pravu. Teško je kad si nov u novoj sredini. Novi grad, nova sredina, novi ljudi. Nikad se nisam selila, ali moj brat Mike jeste. Nije uspeo dugo da izdrži bez porodice, pa se vratio. Odmah sam znala da Čikago nije za njega, ali nikoga nije slušao. Čak ni tatu. Ali drago mi je što se to govno vratilo.