U kutijici je bila dijamantska ogrlica. Ovu ogrlicu sam videla oko maminog vrata na slikama.
-Ovo je... ovo je mamino?
-Da. *Gledala sam u ogrlicu. Koliko god sam se trudila da budem jaka, nisam mogla da se oduprem emocijama.
- Ovu ogrlicu sam ja kupio vašoj majci kada je rodila Mikea.
-Tata... jesi li siguran da ja mogu da je nosim?
-Da. Ti si ćerka Jasmin Rice. Sa ponosom treba da je nosiš. *Sa osmehom na licu uzeo je ogrlicu. Okrenula sam se, rukom pokupila kosu, te mi tata stavi ogrlicu oko vrata. Okrenula sam se nazad ka njima i zagrlila tatu, a zatim i Mikea.
-Budi svoja, u redu?
-Naravno. *U tom trenutku neko je pozvonio na vrata
-To mora da je William.
-Ja ću otvoriti. *Otišao je do vrata, a zatim su se u dnevnoj sobi pojavili on i William.
William POV: Zadivljeno sam gledao u nju. U devojku koja ima nešto posebno u tim očima. U devojku za koju bi život dao. U devojku zbog koje sam postao filozof. U devojku zbog koje svako veče zaspim sa osmehom na licu. Bila je predivna. Predivna, raščešljana kosa nemirala je na njenim ramenima. Oko vrata je imala dijamantsku ogrlicu koja je padala na sam početak njene grudne kosti, koja se ocrtavala, kao i njena ključna kost. Ljubičasta haljina, kao za nju krojena, plesala je radosno oko njenog tela. Na nogama je nosila sandale. Međutim, za oko su mi zapali njeni crni nokti na nogama. Ponovo sam je pogledao pravo u oči.
-Izgledaš predivno. *Ništa nije odgovorila, ali se nasmejala od uha do uha. Zatim se okrenula oko svoje ose. Kosa je nemirno zaigrala, kao i haljina oko njenog tela. I dalje sam gledao zadivljeno u nju, ne skidajući osmeh s lica.
-Nemoj da ti je palo na pamet da mi kažeš da izgledam kao princeza. *kaže preteći mi kažiprstom.
- Ne brini, veštice, neću. *Ponovo se nasmejala.
-:Pa... idemo mi. *Uhvati me za ruku, te izađemo iz kuće. Ušli smo u kola. Dok se Daphnie vezivala, ja sam gledao u njene nokte na nogama. Morao sam nešto da kažem na njihov račun. Prosto nisam mogao da izdržim.
-Nokti na nogama...
- Šta sa njima?
- Slažu ti se uz dušu. *Daphnie se nasmejala.
-Hvala, Will.
- Odlučila sam da te tako zovem. Smeta ti to?
-Naravno da ne.
- Je l' te neko već zove tako?
-Ne.
- Odlično. Samo ću ja tako smeti da te zovem. *Nasmejao sam se, a zatim upalio kola.
YOU ARE READING
"Igra života"
RomanceSudbina je čudna stvar, zar ne? Nešto da kad najmanje očekujete, a onda oduzme. Nakon smrti voljene osobe, da li će Daphnie uspeti da pronađe ubicu? I verujete li u to da je svet mali? Nakon završenog fakulteta i specijalizacije neurologije, osoba k...
